NAŠ, MLAD I NA FORBESOVOJ LISTI: Dejan Bojanić ekskluzivno za BIZLife
Srbijom je odjeknula, za promenu, jedna jako lepa vest, a to je da je naš Dejan Bojanić uvršten na Forbesovu listu 30 najuticajnijih osoba ispod 30 godina u oblasti politike. Bojanić je od 2012. godine u kampanji generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban ki-Muna „Inicijativa za globalnu edukaciju“, i član upravnog odbora Evropskog omladinskog foruma, preko kojeg zastupa mlade ljude u Evropskoj uniji, Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama. Bojanić je ekskluzivno za BIZLife govorio o razlozima za malo poverenja u političare, kako je došao do pozicije u UN, i kako izgleda njegov radni dan.
Na neki način Vi ste „političar u razvoju“, a u Srbiji ima sve manje poverenja u političare. Kako gledate na celu situaciju? Kako se ova percepcija može popraviti?
Biti „političar u razvoju“ je jedan način da se gleda na moj rad. Bavim se društvenim razvojem, pozitivnim promenama u društvu kao aktivista i humanista, a pre svega kao građanin. Žao mi je što je percepcija politike takva da je građani doživljavaju kao neprijatnost. Mislim da je do toga došlo usled nedostatka različitosti ideologija na političkoj sceni. Izbori su se pretvorili u otvorene konkurse za radno mesto gde se rukovodioci biraju prema svojim ličnim sposobnostima. Nejasan je njihov svetonazor, kakav ekonomski i politički sistem oni vide kao optimalan da bi onda znali u kom pravcu idu njihove odluke. Bez toga nema politike već samo prepirke za moć.
Da bismo promenili percepciju politike pre svega moramo da uvedemo metode kritičkog razmišljanja kao sastavni deo nastavnog plana u svim školama. Potom moramo da posmatramo bavljenje politikom na drugi način. Baviti se politikom je mnogo šta. Ako želimo da očistimo školsko dvorište ili da dobijamo praktičnije znanje u školama, to je politika. Ako želimo bolje puteve, fer cene u supermarketima, bolje uslove rada, to je isto politika. Za sve ove promene potrebne su političke odluke i pravilna distribucija ograničenih resursa. Reagujući na svet oko sebe, vremenom bismo se svi bavili politikom na neki način i tako se bolje upoznali sa tim šta znači upravljati državom.
Da se vratimo na početak. Kako je teklo vaše obrazovanje, kako je izgledao put koji je vodio do kampanje generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, i do toga da postanete član upravnog odbora Evropskog omladinskog foruma?
Vodio sam se mantrom da će mi dobro biti samo onoliko koliko sam sebi učinim da je dobro. U osnovnoj školi sam video napredak u tome da organizujem dečiji radio i fotografsku sekciju; u srednjoj u usvajanju „Zakona o mladima“ i u boljem zakonu o obrazovanju („Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja“); a sada, u stvaranju kvalitetnih uslove za decu i mlade kroz, recimo, uspešnu realizaciju Ciljeva održivog razvoja UN-a.
Iza sebe sam uvek imao mandat grupe ljudi koje predstavljam, prvo kao član upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije, potom kao član UO Unije srednjoškolaca Evrope, a danas kao član UO Evropskog foruma mladih, platforme 99 organizacija mladih koje okupljaju stotine hiljada članova. Na svim ovim pozicijama bio sam volonterski. Volontirao sam kao posrednik između mladih i političara kako bih predstavio glas mladih i radio za našu dobrobit.
Ovaj uticaj i raznovrsnost u delovanju prepoznali su rukovodioci agencija i programa UN-a koji se bave pitanjima obrazovanja. Među blizu hiljadu kandidata, oni su me izabrali za jednog od petnaestoro mladih stručnjaka koji će savetovati kampanju Generalnog sekretara UN-a, formiranu u cilju podizanja značaja kvalitetnog obrazovanja.
U čemu se sastoji vaš posao? Kako izgleda vaš radni dan?
U jednom danu pokušavam da posvetim 8 sati radnog vremena na zaštiti prava dece u organizaciji za koju radim – Save the Children; zatim, da volontiram u upravnom odboru Evropskog foruma mladih u koji sam izabran kao aktivista za prava mladih; i da uložim trud u ciljeve kampanje Generalnog Sekretara UN-a „Globalna inicijativa: Obrazovanje na prvom mestu“.
To u čemu se sastoji posao mogu da ilustrujem jednim primerom. Jednog dana sam u svom odelu sedeo na ručku sa zamenikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u Njujorku, a te iste večeri sam se uputio ka malom selu među šumama zapadne Švedske gde su me prerušili u zombija da odglumim ulogu za decu kao vid zabave tokom edukativnog kampa. Sve ovo je deo posla. Nekad je to prikupljanje finansijskih sredstava pisanjem dosadnih dugih izveštaja, a nekad putovanje u egzotične krajeve i uzbudljiv rad na terenu.. Nekad je moj posao sastati se i pregovarati sa šefovima država, a nekad nošenje stolova zarad uređenja prostora u kom mladi uče neformalnim obrazovanjem. Uglavnom koristim veštine pregovaranja, pedagoški rad, diplomatske veštine i veštine vođenja u svom poslu.
Da li su bile neke naznake da ćete dobiti priznanje Forbesa?
U poslednjih mesec dana dosta sam razgovarao sa novinarima magazina. Oni su se zainteresovali za moj rad i ispitivali moj uticaj dolazeći u kontakt sa interesnim grupama sa kojima radim. Znao sam da sam među desetinama mladih ljudi čije su aktivnosti praćene, a onda sam tek iz samog magazina saznao da je žiri doneo odluku da me uvrsti među 30 najuticajnijih. Iako priznanja nisu važna sama po sebi, ona ipak rezultiraju u tome da vaše reči dobiju izvesnu težinu što je vrlo značajno u mom poslu kreiranja politika. Zbog toga mi je drago i vrlo motivišuće da je Forbes prepoznao moj rad.
Stalno putujete, upoznajete drugačije zemlje, različite kulture, situacije, suočavate se sa krizama… Šta svako od nas može da nauči od svih njih? Šta Srbija može da nauči?
Susreti se sa drugačijom kulturom ili neobičnom situacijom je najbolje obrazovanje koje sebi možete da priuštite. Iz tih situacija mnogo se šta nauči, a pre svega šta znači biti bolji čovek. Kada se upoznate sa novom kulturom, vi se pre svega upoznajete sa svojom. Tek tada postaje jasno koje su to vrednosti koje kod nas postoje i kakve društvene norme.
Voleo bih da ljudi u Srbiji postanu otvoreniji prema različitosti. Voleo bih da uvidimo da to što je neko rođen u drugoj zemlji, s drugačijim etnicitetom, drugačijom verom – to njih ne čini ništa manje vrednim. Treba da cenimo susrete sa različitostima jer ona otvaraju umove, a to otvara vrata bolje budućnosti i kalitetnijeg standarda življenja.
Gde vidite sebe za 5 a gde za 15 godina? Gde je Srbija u vašoj viziji?
Za 5 godina ću postati tridesetogodišnjak što me prema zakonu više neće činiti mladim. Tada definitivno više neću predstavljati mlade i govoriti u njihovo ime, ali ću rado ostati „saveznik“ mladim ljudima u uspostavljanju boljih uslova i dobrobiti. Za 15 godina bih voleo da nosim veliku odgovornost i da posledično imam veliki uticaj na međunarodne tokove društvenog razvoja. Srbiju tad vidim kao napredniju od ove danas, ako damo šansu mojim kolegama i koleginicama koji otvorenih umova i „zasukanih rukava“ svakodnevno rade na pobošljanju životnog standarda i promeni sistema vrednosti.
Foto: Vlasništvo Dejana Bojanića
