Svi imaju ideje od milijardu dolara, ali fali hrabrosti da se one ostvare

Pre nekih šest-sedam godina, kada je moj gost pokretao svoju prvu kompaniju, start-up scena u Srbiji praktično nije postojala. Rade Joksimović, serijski internet preduzetnik, kako bi ga neki okarakterisali, svoj prvi start-up smatrao je običnom kompanijom, nije bio upoznat sa terminologijom ove industrije, niti mogućnostima dobijanja investicija. To mu nije smetalo da ostvari svoje ciljeve, a prvi veliki uspeh sa svega 21 godinom. O tome kako izgleda razvojni put mladog čoveka koji je spreman da rizikuje, razgovarali smo u prijatnom ambijentu OMB Larder + Lounge restorana Radisson Blu Old Mill hotela.

Rade je oduvek želeo nešto više. Još sa 16 godina započeo je profesionalnu karijeru prodajući usluge internet prezentacija za lokalne firme. Tri godine kasnije imao je stalno zaposlenje, zarađivao je četiri prosečne srpske plate, obezbeđene sjajne uslove rada, ali kako kaže – nešto nije bilo kako treba. „Kada sam dao otkaz, svi su mislili da sam lud i da pravim najveću grešku u životu“, priseća se. Rešio je da krene u preduzetničke vode. Narednih šest meseci posvetio se razvoju svog prvog proizvoda, jednostavnog vizuelnog dodatka poslovnom softveru koji su koristile američke kompanije. Pola godine kasnije legla je i prva uplata, a nakon 18 meseci imao je već 400 klijenata i značajno je prošitio svoj tim. „Shvatio sam da je itekako moguće pokrenuti posao iz Srbije, i da je strah od nesupeha koji sam osećao bio apsolutna greška“, objašnjava moj sagovornik. Dokaz tome je i da je svoj prvi start-up prodao za šestocifreni iznos, kada je imao svega 21 godinu.

U poslednje tri godine, onima koji bi želeli da krenu svojim putem IT preduzetništva znatno je lakše, primećuje Rade. „Start-up kultura se neverovatno izgradila u Srbiji. Svakog meseca organizuju se događaji na kojima ljudi mogu da se upoznaju i razmene svoja znanja i iskustva. Kada sam pokretao prvu kompaniju, nisam imao kome da se obratim za pomoć ili savet, jednostavno nisam znao da postoje ljude u Srbiji koji se bave time.“ I dok danas živi na relaciji Beograd – San Francisko, Rade primećuje da je u Srbiji, za razliku od drugih svetskih startup eko-sistema, naša zajednica mnogo otvorenija za podršku kolegama. „To je jako specifično, jer po drugim pitanjima, smatram da su Srbi vrlo zatvoreni, u smislu da nisu preterano voljni da pomažu jedni drugima. Uspešni ljudi žele da i drugi budu uspešni, dok kod nas generalno važi pravilo ’da komšiji crkne krava’. Moguće je da preduzetništvo utiče na nas da postanemo bolje osobe.“

Kada govorimo o tome koliko je teško pokrenuti neki posao u Srbiji, pre svega start-up, Rade smatra da odgovor zavisi pre svega od sfere poslovanja. „Ukoliko pokrećete visokotehnološki startup sa softverskim proizvodom koji planirate da plasirate na globalnom tržištu, ne mislim da Srbija zaostaje za bilo kojom drugom zemljom u Evropi.“ Kao jedan od velikih potencijala navodi visok nivo kreativnosti i snalažljivosti naših ljudi, koji su bili primorani da u teškim vremenima u kojima su živeli, razviju ove sposobnosti. „Izuzetno smo sposobni i sa ograničenim kapitalom ostvarujemo mnogo bolje rezultate u poređenju sa konkurentima iz ekonomski neuporedivo jačih zemalja. Sa druge strane, dostupnost investicionog kapitala u Srbiji je relativno visoka, ali je nivo iskoristivosti tog kapitala jako nizak. Kao da kod nas ne postoji svest o podizanju investicija zarad ubrzanja rasta kompanije, bez obzira da li se radi o start-upima ili ne“, smatra Rade.

Dok razgovaramo o tome na kom nivou se nalazi preduzetnišvo u Srbiji, Rade ističe da svi imaju neke ideje od milijardu dolara, ali nedostaje hrabrosti za pokušaj realizacije te ideje. „U okruženju sa socijalistickom istorijom ljudi ne gledaju blagonaklono na preduzetništvo, već se fokusiraju na ’sigurnost’ koju im pruža rad u velikom preduzeću. Plašimo se neuspeha, a taj strah podržava i statistika koja kaže da devet od deset start-upa propadne, ali se zaboravlja da devet od deset preduzetnika ’uspe’. Ukoliko vam ne uspe zamisao iz prvog pokušaja, to nije neuspeh. Našli ste samo još jedan način koji ne funkcioniše, a to vas dovodi za korak bliže cilju. Neuspeh je odustajanje, a dokle god nastavljate borbu, uspeh je samo pitanje trenutka.“

Start-up nije mlada kompanija koja ima potencijal da peraste u industrijskog giganta. Start-up je kompanija koja bi u osnovi trebalo da uzdrma neku industriju, da promeni način na koji celokupna industrija funkcioniše. Sam proizvod ne mora biti inovativan, već to može biti sistem naplate, distribucije… U srži start-upa mora da leži inovativnost i mogućnost za eksplozivan rast, objašnjava moj sagovornik. „Time što radite nešto što niko pre vas nije pokušao, već je samo po sebi ambiciozan cilj. Nemate industrijski know-how, ne možete da projektujete ishod. Ali je jako bitno da ukoliko u nekom trenutku vidite da stvari ne funkcionišu, sasečete sve u korenu i promenite način na koji pokušavate da stignete do cilja ili možda promenite i sam cilj“, govori Rade što je iskusio i sam radom na novom start-upu EarnCoupon. Nakon što je sa svojim partnerom u jednom trenutku procenio da projekat nema perspektivu kakvu žele, odlučili su da naprave zaokret koji je rezultirao nastankom Loaylisa. Loaylis se može posmatrati kao deo tehnologije EarnCoupona upakovan u mnogo veći proizvod. Ovo je samo još jedan dokaz da na greškama treba učiti i da se rizik isplati.

Kao zavisnik od adrenalina,Rade preferira visok rizik u svemu što radi i upravo zbog toga kao najveću grešku, koja je ujedno i najbolja lekcija, izdvaja to što nije rizikovao dovoljno. „Kada ste mladi i još uvek nemate sopstvenu porodicu koja zavisi od vaših primanja, suludo je brinuti o riziku bilo kakvog tipa. Uvek bih pre rizikovao sve što imam zarad ostvarenja svojih ciljeva, nego da provedem ostatakživota kajući se zbog onoga ono što je možda moglo da bude.”

Foto: Marko Rupena