Takmičim se, dakle postojim
Takmičenje nije uvek trka do cilja i pobede nad ostalima. Iako će mnogi ponosno istaći da se ne takmiče, psiholozi kažu da je takmičenje potpuno prirodno i neizbežno, kao i da se stalno takmičimo – sa drugima ili sami sa sobom, hteli to ili ne. Trebalo bi sebi da dopustimo da se jasno osećamo takmičarski, jer je, osim što je mentalno zdravo, takođe vrlo korisno i otrežnjujuće. Na ovaj način, prema rečima psihologa, saznajemo šta želimo, upoznajemo sebe, možemo lakše da nastavimo dalje, da budemo motivisani da radimo više i postavljamo sebi nove ciljeve. U suprotnom, postoje velike šanse da budemo cinični, ljubomorni i da osećamo zavist.
Pojedinci koji vole da se takmiče imaju tendenciju da budu ambiciozni, dominantni i orijentisani ka uspehu. Ali, kao i u svemu ostalom, umerenost je najbolja.
Stručnjaci kažu da je najbolje takmičenje kada se upoređujemo sami sa sobom, sa onim od pre, sa starijom verzijom nas samih. Jedino tada imamo pravu sliku, i takmičimo se sa pravim ’protivnikom’. Kada su drugi u pitanju, nemamo potpune informacije, nema konteksta, ukratko nemamo pravu sliku – šta je sve bilo potrebno nekom drugom da dođe do toga dokle je došao.
Sa ovakvim stanovištem slaže se i Ljubiša Spasojević, majstor karatea 4. dan i selektor Saveza za tradicionalni karate Srbije. „Svaki trening koji održim, svaka nova grupa koja dođe na obuku je moje takmičenje sa samim sobom jer želim da iz treninga u trening, iz grupe u grupu budem sve bolji i bolji. To je najteže takmičenje, ali i najizazovnije – svaki put pobediti samog sebe. Što se tiče drugih profesija, normalno je da i tamo postoji takmičarski duh, međutim uvek postoji opasnost da taj takmičarski duh preraste u nešto zlo – a to je uspeh po svaku cenu”, ističe za BIZLife Spasojević.
Jasan stav
Osnivač Orion Telekoma u Srbiji, David Schoch, na jednom od svojih predavanja rekao je kako ima izražen takmičarski duh i kako ga je to, pored još nekih osobina, dovelo do uspeha. „Pre ću biti rezervni igrač, tima koji pobeđuje, pa makar ceo meč presedeo na klupi, nego prvi igrač u timu koji gubi”, rekao je Schoch.
Takmičarski duh može i da vam pomogne da dobijete posao. „Kada konkurišete za bilo koji posao u inostranstvu, prevagu u izboru može da odnese ’detalj’ da je kandidat istrčao maraton ili polumaraton. Poslodavci to verovatno posmatraju u svetlu toga da ukoliko imate takmičarskog duha da pobedite sebe, u velikoj ste prednosti u odnosu na ostale”, smatra Ivan Pavlović, profesor fizičkog vaspitanja, trener, osnivač i direktor fitnes kluba Feel Life. Njegova profesija direktno je povezana sa takmičenjem, jer u sportskim nadmetanjima pobedu odnosi onaj koji je najbolje motivisan, ima izraženiji takmičarski duh, odnosno više želi pobedu.
Prema nekim grubim istraživanjima kompetencija je izraženija u prodaji, dok u IT oblasti skoro da uopšte nije ni zastupljena. Ali za obe profesije potrebna su podsticanja i ohrabrivanja. Bojana Ognjanović , marketing konsultant firme Joined Strategy kaže za BIZLife da bi u poslu trebalo da bude normalno da svaki dobro odrađen zadatak bude nagrađen pohvalom i čestitkama od strane kolektiva. Dobro iznesen projekat treba da bude nagrađen i materijalno u obliku bonusa. „To ne samo da utiče na samopouzdanje i motivaciju, već je jasna afirmacija da se nastavi u tom pravcu. Takođe povećava lojalnost zaposlenih. Samostalno možemo da razvijamo takmičarski duh ugledanjem na pozitivne primere iz okoline. Zanimljivo je da osobe koje nemaju ’materijalnu predispoziciju za uspeh’ u startu imaju jači takmičarski duh, jer samo od njihovog učinka zavisi njihov razvitak. Oni nisu u zoni komfora, tako da su ’naterani’ da ulažu u sebe i napreduju”, zaključuje Ognjanovićeva.
Trka
U jednom eksperimentu poredili su plivače gde je u prvom bazenu jedna traka bila namenjena za pet plivača a u drugom je svaki imao svoju. Rezultati brzine plivanja su bili bolji u prvom bazenu gde su plivači bili zajedno jer su morali da se bore za svoje mesto.
Ipak, iako se takmičarski duh podstiče u svim životnim dobima – od malih nogu, pa preko škole i posla, u sportu je najočigledniji. Ljubiša Spasojević ističe da je teško poverovati, ali i dete koje provodi vreme igrajući igrice na kompjuteru ili mobilnom telefonu može da razvije takmičarski duh. „Međutim, za razvijanje takmičarskog duha potrebna je fizička aktivnost, odnosno bavljenje sportom, jer fizička aktivnost podstiče mentalnu. Baš od malih nogu, kroz fizički napor na treninzima brusi se duh i ono što je najvažnije za uspeh – stiču se radne navike. U svakom uspehu je 99% rada, a ostalo je talenat. Talenat bez radnih navika je samo dar koji je vlasnik proćerdao”, smatra Spasojević.
Kao i kod dece, i kod odraslih zdrav tamičarski duh može da se razvija i to ohrabrivanjem i pohvalama. „Potrebno je razvijati samopouzdanje, nezavisnost i samostalnost, vrednovati uspešnost kako kod sebe, tako i kod drugih, poštovati drugog, a najvažniji i najteži deo jeste prihvatiti poraz kao sastavni deo bilo koje vrste takmičenja, kao i polaznu tačku napredovanja“, smatra Ivan Pavlović.
Naša osećanja prema nekoj osobi nisu crna ili bela. U stvari, ljudi koje najviše poštujemo su ljudi sa kojima se najviše takmičimo. Možemo da budemo srećni zbog njih i da ih mrzimo u isto vreme, često zbog iste svari. Možemo da se radujemo što je naš kolega unapređen, ali u isto vreme i da potajno želimo da napravi grešku. Ako se suočimo sa svojim osećanjima direktno, možemo da osetimo olakšanje, čak i da se nasmejemo svojim mislima, kažu psiholozi.
Foto: Pixabay
