Banatski Dvor obezbeđuje stabilnost domaćeg tržišta
Prošlonedeljna obustava isporuke prirodnog gasa iz Rusije za Ukrajinu, zbog neisplaćenih isporučenih količina tog energenta, odnosila se samo na Ukrajinu, dok je ovaj energent koji se ka Srbiji, ali i drugim zemljama u Evropi, transportuje kroz Ukrajinu redovno stizao.
Snabdevanje Srbije gasom iz Rusije nije bilo ugroženo, ali se ponovo pokazalo koliko je za Srbiju važno da obezbedi drugi pravac snabdevanja domaćeg tržišta ovim energentom.
Treba reći da Srbija više nije u poziciji kao što je bila 2009. godine, kada je naša zemlja, zbog spora Rusije i Ukrajine, ostala potuno bez prirodnog gasa. Situacija je sada mnogo bolja, jer postoji podzemno skladište u Banatskom Dvoru, koje je puno, iz kojeg se dnevno može proizvesti oko 4,5 miliona kubnih metara gasa, što je dovoljno za snabdevanje toplana i prioritetnih korisnika i duže od 60 dana. Ministar energetike Aleksandar Antić ukazao je da u skladištu ima više od 450 miliona kubinih metara gasa, što obezbeđuje veliku stabilnost domaćeg tržišta. On je rekao i da Srbija ima čvrst ugovor sa “Gaspromom” o dugoročnom snabdevanju gasom, da nema nikakvih najava da bi moglo doći do problema u snabdevanju Srbije gasom, ali i da se u Vladi Srbije veoma pažljivo prate sva dešavanja oko tranzita gasa kroz Ukrajinu. Takođe, on je istakao da je prošle godine na nivou energetske zajednice koju čine države jugoistočne Evrope rađen stres test, koji je predviđao različite krizne situacije, pre svega vezane za snabdevanje gasom, i da je Srbija imala najbolje rezultate od svih zemalja u regionu.
Ipak, da bi se ovakve i slične situacije izbegle, Srbiji je, bez sumnje potreban još jedan pravac snabdevanja, a da li će se i kada graditi neki gasovod za sada se još uvek ne zna, jer se planovi o pravcima snabdevanja jugoistočne Evrope gasom često menjaju. Stručnjaci ukazuju da će se potrošnja gasa povećavati i da Evropa povećava svoj kapacitet izgradnjom „Severnog toka 2”, koji će, kao i „Severni tok 1”, imati kapacitet od 55 milijardi kubnih metara godišnje, a kad je u pitanju snabdevanje jugoistočne Evrope o nekoliko projekata za transport tog energenta do potrošača se govorilo, ali za sada ništa nije urađeno. Odustalo se od gradnje gasovoda “Južni tok”, a nedavno je Evropska komisija usvojila listu 195 ključnih infrastrukturnih projekata iz energetike, koji su od zajedničkog interesa, a među njima je i gasovod „Te¬sla”. Ovaj gasovod trebalo bi da prođe i kroz našu zemlju, odnosno gas bi iz Rusije preko Turske dolazio do Grčke, a potom Makedonije, Srbije i Mađarske do Austrije, a da li će ovaj gasovod biti realizovan pokazaće vreme.
