Zašto se žene takmiče međusobno?
Žene se stalno međusobno upoređuju – da li imaju veći struk, duže trepavice, da li se bolje oblače, koliko poznaju strane jezike, da li umeju bolje sa muškarcima… Autorka sajta NYTimes pokušava da sazna šta je u srži ovakvog fenomena.
Mnoga istraživanja rađena su na temu ženskog takmičenja, onog koji se tiče međusobnog upoređivanja. U nekim člancima u stranim medijima iz 2013. godine pojavljuje se podatak da žene često pokazuju veliku količinu indirektne agresije prema drugim ženama. Ta agresija ustvari je kombinacija „sopstvene promocije“, odnosno kreiranje slike koja ih čini mnogo atraktivnijim i posebnog odnosa prema „rivalu“ koji ih čini malicioznim.
Postoje dve glavne teorije zašto su žene takmičerski nastrojene jedne prema drugima, na indirektno agresivan način.
Evolutivna psihologija, koja koristi teoriju prirodne selekcije da objasni naša savremena ponašanja, kaže da je ženama potrebno da zaštite sebe od fizičke povrede, tako da indirektna agresija čini da se osećamo sigurnijim, dok smanjujemo “akcije” drugih žena.
Feministička psihologija smatra da je ovakva vrsta agresije povezana sa usvajanjem patrijarhata. Kao što je već pisano na sajtu “Psychology Today”: “Žena smatra da je to što je muškarac ceni njen ultimativni izvor snage, vrednosti, identiteta i postignuća, a da bi do toga došla i dobila tu nagradu, mora da se takmiči sa drugim ženama.”
Naučnici, pre svega biolozi, kažu nam da žene manevrišu i bore se po svaku cenu da bi osigurale pristup najboljem genetskom materijalu, ali s obzirom da ne postoje realne brige u našim savremenim životima, naš takmičarski nastrojen duh postao je malo razumljiviji.
Postoji i treća teorija ženskog takmičenja: Ne takmičimo se zapravo sa drugim ženama, nego sa samom sobom – odnosno kako mislimo o sebi. Za većinu žena, ono što vide na drugim ženama ustvari je verzija njih samih koja je bolja, lepša, pametnija… Mi ne vidimo druge žene uopšte.
To može nekad biti i ono iskrivljeno ogledalo koje reflektuje pogrešnu verziju nas samih, ali se okrećemo ka njoj jer je tako lakše. Nije potrebno da umanjujemo vrednosti i značaj drugih žena, bilo zbog budućnosti vrste ili našeg fizičkog bića. Kada se budemo fokusirali na to da budemo dominantna sila u našem sopstvenom univerzumu, pre nego da napadamo tuđe univerzume, pobedićemo neke niske porive.
I mnogi psiholozi i terapeuzi kažu da bi trebalo da se upoređujemo samo sa samim sobom – i to sa „starijim verzijama sebe“. Kada se osvrnemo, trebalo bi da vidimo koliko smo napredovali, koliko smo postigli, koje smo sve prepreke prevazišli… Samo tako imamo pravi pristup upoređivanju.
Foto: Pixabay
