Godina mega spajanja
Obilje jeftinog novca u globalnom finansijskom sistemu podstaklo je najveći uzlet mega spajanja i preuzimanja kompanija od svetske finansijske krize 2008. godine, pri čemu je njihova vrednost do kraja septembra bila gotovo 90 odsto veća nego u istom razdoblju lani.
Od januara do septembra ove godine u svetu je već dogovoreno 45 spajanja i akvizicija kompanija, redom u vrednosti većoj od 10 milijardi dolara, pokazuju podaci Dealogica. Ukupna vrednost spajanja dosegla je 1.200 milijardi dolara i veća je za 89 odsto nego u istom lanjskom razdoblju, prenosi Seebiz.
Najnoviji je primer prošlonedeljna objava američkog farmaceutskog diva Pfizera, proizvođača Viagre, da planira da kupi Allergan, proizvođača Botoxa čija tržišna vrednost premašuje 110 milijardi dolara.
Novi talas velikih spajanja krenuo je u Sjedinjenim Državama da bi 2014. prešao u Evropu, konstatuje Tangi Le Liboux iz konsultantske kuće Aurel BGC. "Na raspolaganju je ogromna količina gotovine, kamate su vrlo niske a krediti se mogu dobiti po dobrim uslovima", kaže Le Liboux.
"Anorganski rast može biti laka opcija, ali može takođe uključivati i rizike za velike strukture", upozorava on. Teško je "spajati kulture", dodaje Le Liboux, prizivajući u sećanje spajanje Nokije i Alcatel-Lucenta.
Tu ocenu potvrđuje spajanje AOL-a i Time Warnera u prvoj deceniji 21. veka, dogovoreno za vreme internet balona i potom otkazano. Posredi je možda najgore spajanje u korporativnoj istoriji, delom i zbog sukoba kultura dve kompanije koji nije mogao uspešno da se reši.
Jeftini novac privlačan je ipak direktorima koji žele da 'kupe' rast umesto da ga sami stvaraju, posebno u razdoblju umerenog privrednog rasta. "Zbog niske inflacije kompanijama je jako teško postići organski rast", napominje Philip Whitchelo iz Intralinksa, kompanije koja je specijalizovana za poslovne mreže i prati aktivnosti spajanja i akvizicija. Inflacija blizu nule može pritisnuti prihode, dodaje.
"Velike kompanije oslanjaju se u ostvarivanju rasta na akvizicije i geografsko širenje."
U sektoru proizvodnje piva Anheuser-Busch InBev, div čiji portfelj uključuje brendove poput Beck'sa, Budweisera i Stelle Artois, sprema se da preuzme konkurenta SABMiller u sklopu transakcije vredne više od 120 milijardi dolara kada se uključi i dug. InBevova je ponuda motivisana, između ostalog, pristupom tržištima s najvišim stopama rasta u svetu, uključujući ona u Africi gde je SABMiller prisutan još od zlatne groznice u Johanesburgu u drugoj polovini 19. veka.
Nakon posustajanja rasta na tržištima u nastajanju talas spajanja krenuo je nazad prema razvijenim privredama, napominje Herve Jauffret iz Ernst and Younga, koji je upravo dovršio istraživanje o tom trendu.
"Ulagači ponovo pokazuju apetit za zrele privrede – SAD, Nemačku, Englesku", konstatuje Jauffret.
U Francuskoj je kralj spajanja milijarder Patrick Drahi, utemeljitelj telekomunikacione grupe Altice, koji je u nekoliko meseci potrošio čak 30 milijardi dolara i na kraju je u maju kupio američkog kablovskog operatera Suddenlinka, a u septembru i Cablevision.
"Novac nije skup i pravi je trenutak za takve transakcije. Kompanije koje iza njih stoje imaju iskustva sa smanjenjem troškova i restrukturisanjem ali moraju biti na oprezu jer tržište počinje primećivati granice zaduživanja", upozorava Fabien Laurenceau iz francuske brokerske kuće Aurel BGC.
Uprkos rizicima, talas velikih spajanja čini se da će potrajati. "Čini se da će se u 2016. oblikovati umeren ali dobar početak za globalne aktivnosti spajanja i akvizicija nakon, kako se predviđa, rekordne 2015. godine", Intralinks navodi u svom izveštaju, procenivši da će ove godine broj takvih transakcija porasti 8 odsto u odnosu na lani te nadmašiti nivo pre globalne finansijske krize.
Foto: pixabay
