Absint – halucinativno zavođenje
Poznati porok mnogih umetnika koji sadrži čak 72 posto alkohola nastao je u Švajcarskoj, a smatra se likerom ili špiritusom proizvedenim od anisa, pelena i šećera. Njegova gorčina mešana slašću sa kašičica zavela je mnoge koji uživaju u ovom opojnom napitku sa dugom tradicijom, mističnom pričom i zanimljivim ritualom ispijanja.
Jedno od najpoznatijih pića današnjice za koji su vezani mnogi mitovi stvorio je Pierre Ordinaire 1792. godine kao lek protiv dizenterije i malarije. Nazvao ga je Artemisia Absinthium ali on među ljudima dobija naziv „zelena vila“ zbog svoje specifične boje i moći zavođenja.
Počinje da se konzumira među pripadnicima pariskog visokog društva ali ga je pored buržoazije koristila i radnička klasa. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka dostiže veliku popularnost i širi se na američki kontinent. U kafanama, barovima i kabareima nije postojalo većeg zadovoljstva od čašice Absinta.
Postaje strogo zabranjen zbog prevelike konzumacije koja izaziva amneziju i halucinacije. Nakon nekog vremena smatra se legalnom supstancom ali pod uslovom da je količina neurotoksina, koji izaziva pomućenje svesti, manja od deset miligrama po litri.
Gorki napitak se pije na specifičan način sipanjem Absinta u visoku čašu iznad koje je kašičica sa šećerom na koju se polako sipa hladna voda kako bi kap po kap slatke vode kapala u zeleno piće u okviru bele pahulje. Šećer se koristi kako bi ublažio gorčinu pelina.
Danas postoji mnogo koktela koji se baziraju na Absintu. Takođe, mnogi proizvođači prave razne varijante različitih boja u zavisnosti od procenta alkohola koji sadrže.
Bio je predstavljan kao zarazna psihoaktivna supstanca i hemijsko jedinjenje halucinata. Kada je umetnost u pitanju naročito je zastupljen tokom secesije i modernizma. Stvaraoci su ga pili i gubili se u poljima imaginacije koja ih je inspirisala i, poput njihovih dela, vodila u neki novi svet.
Uz njega su stvarali: Ernest Hemingway, James Joyce, Charles Baudelaire, Paul Verlaine, Arthur Rimbaud, Henri de Toulouse-Lautrec, Amedeo Modigliani, Pablo Picasso, Vincent van Gogh, Oscar Wilde, Aleister Crowley, Erik Satie i Alfred Jarry
