Azerbejdžan plaši EU i SAD
Upozorenje predsednika Azerbejdžana Ilhama Aliyeva da će potražiti nove saveznike koji će više poštovati rukovodstvo u Bakuu kao da je uplašilo Brisel i Vašington, odakle su odmah stigle političke delegacije.
Posle ljutite poruke Aliyeva da Azerbejdžan ne želi nikakve integracije sa Evropom za koje se traže "stotine uslova" minule nedelje Baku su ekspresno posetile delegacije američkih i evropskih političara.
Možda se Zapad ne bi osvrtao na ljutnje rukovodstva u Bakuu da Azerbejdžan nije glavni potencijalni partner u pravljenju gasovoda za Evropu, kao direktni konkurent ruskom Gazpromu.
Prvi su u Baku stigli predstavnici SAD na čelu sa koordinatorom za međunarodna energetska pitanja Amosom Hokstajnom. Iako se najviše razgovaralo o energetskoj saradnji, interesantno je da je gost iz Vašingtona hvalio Azerbejdžan kao organizatora Prvih evropskih sportskih igara. Amerikanci su izjavili da žele i vojnu saradnju sa Azerbejdžanom.
Zatim je doputovao Donald Tusk, predsednik Saveta EU, koji je kazao da je Azerbejdžan za EU strateški izbor "energetskog saveza". Postoje obostrani interesi, a 50 odsto stranih investicija u Azerbejdžanu je iz stare Evrope.
Samo pre nedelju dana, Aliyev je na sednici vlade rekao da Azerbejdžan nije više zainteresovan za ulazak u Evropsku uniju, jer se ona nalazi u duhovnoj i ekonomskoj krizi. Zbog toga će, rekao je Aliyev, rukovodstvo u Bakuu izabrati druga, ravnopravnija, objedinjavanja država.
Azerbejdžan nije potpisao dokument o pridruživanju EU, a razlog hlađenja Azerbejdžana od EU je postavljanje "stotine uslova" kao razočarenje u program EU "Istočno partnerstvo", čiji je zapravo bio cilj udaljavanje bivših sovjetskih republika od Rusije.
U Bakuu su otvoreno napali Martina Šulca predsednika Evropskog parlamenta, kao i njegovu zamenicu Ulriku Lunaček, ali i neke njihove kolege da imaju antiazerbejdžanske stavove. Nemački parlament je usvojio rezoluciju koju u Bakuu smatraju antiazerbejdžanskom.
