Gas iz Amerike stiže u Ukrajinu, ali je za Srbiju to preskupa trasa
Ukrajina planira da od jeseni krene s uvozom američkog gasa i to tako što „Trejl sotun” jedan od trgovaca gasom planira da se nađe na tržištu Ukrajine. To bi moglo da znači da je Ukrajina ozbiljno počela da se sprema za 2019. godinu kada Moskva najavljuje dalju obustavu ruskog gasa ovoj zemlji.
Kako je saopštio Naftogas, planira se uvoz tečni prirodni gas (TPG) preko terminala američke kompanije u Gruziji, preneo je Tas. U skladu s memorandumom, strane su se dogovorile da sarađuju u oblasti investiranja u istraživanje i razvoj nalazišta nafte i gasa u Ukrajini, kao i o oblasti uvoza ovog gasa koristeći kapacitete američke kompanije u Gruziji.
Potvrđene rezerve prirodnog gasa kompanije u toj zemlji iznose oko 300 milijardi kubnih metara.
Predstavnici firme pozdravljaju aktivnosti ukrajinske vlasti za liberalizaciju unutrašnjeg tržišta gasa i spremaju se za izlazak na gasno tržište Ukrajine.
Naftogas je pozvao privatne trgovce da učestvuju u uvozu gasa u Ukrajinu radi obezbeđenja punjenja podzemnih skladišta gasa. S jedne stran što Ukrajina na vreme pokušava da reši ovaj problem, ali s druge ostaje otvoreno pitanje koliko je to isplativo Ukrajini, jer daleko je Amerika i skupe je taj pevoz tankerima poreg sasovoda koji prolazi njihovom teriotrijom.
Tako da će biti da je ovo pre svega zahvalnost jednog američkog trgovca za to što je Ukrajina okrenula leđa Rusiji. Interesantno je da tu nije kraj američkim energetskim igrama, jer je i Meri Vorlik, pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara zadužena za energetska pitanja, nedavno u intervju Fonetu, izjavila da bi u cilju smanjenja zavisnosti Evrope od ruskog gasa jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata bio Južni koridor, koji će gas iz Azerbejdžana, preko Zapadnog Balkana, dovesti do Italije. Istovremeno je u planu i otvaranje terminala za tečni prirodni gas o čemu se pregovara sa hrvatskom vladom da se na Krku izgradi terminal. Preko ovog terminala Srbija bi trebalo da preuzima tečni prirodni gas. I to tako što bi se gas tankerima dopremao na Krk.
-Sve je to šarena laža. I gas Trans-Jadranskog gasovoda (TAR) koji ide iz Azejberdžana, jer taj gas je namenjen Italiji i nema količina kojim bi se mogla Srbija snabdevati, i TANAP. Takvi projekti su preskupi za Srbiju. Hrvati su sami priznali da nemaju toliki novac da sami finansiraju izgradnju termianala na Krku, već samo 25 odsto jer su u pitanju milijarde. Pa je pitanje odakle Srbiji pare za dovršetak terminala. I drugo zašto bi Srbija pristajala da na skuplji način dolazi do gasa, tankerima iz Amerike, ako postoje cevovodi, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.
-Amerikanci mogu da ponude šta god hoće, ali azerbejdžanski gas do nas ne može da dođe, jer su najveće količine 15 do 16 milijardi kubika već angažovane na projektu TAP, koji radi Velika Britanija, kaže naš sagovrnik
Izgradnja terminala na Krku pretpostavlja da u SAD, treba na nekom polju da se od škriljaca napravi gas, pa da se preradi i pročisti, pa zatim da se gasovodom u stanicama preko SAD-a, dotera do Atlanskog okeana gde bi trebalo napraviti postrojenja za prevođenje u tečno stanje, pa da se tankerima prevozi preko Atlantika, kroz Gilbratar, Sredozemno more, Jonsko i Jadransko more, do Krka, što je jedan stravičan put, i to ne može nikako da bude jeftinije”, zaključio je Vuletić.
