Tamo daleko je dobro mesto za život
Novi Zeland je jedna od najuspešnijih ekonomija na svetu i sa vrlo niskim poreskim opterećenjem i visokoj lakoći poslovanja, jedna od poželjnijih zemalja za život.
Poresko opterećenje je vrlo nisko i prema indeksu ekonomskih sloboda su na trećem mestu iza Hong Konga i Singapura, dok su po lakoći poslovanja, istraživanju "Doing Business" koje sprovodi Svetska banka, na drugom mestu u svetu.
Iako su, kao i gotovo sve zemlje, osetili globalnu finansijsku krizu, poslednjih pet godina imaju rast BDP, a nezaposlenost je vrlo niska. Novi Zeland je i maksimalno poreski rasteretio rad i imovinu građana.
Nakon izbijanja krize 2008. godine, u čak tri navrata su smanjivali porez na lični dohodak, kako bi rasteretili radnike, te smanjili korporativni porez što je pomoglo firmama. Smanjenje prihoda delimično su kompenzovali povećanjem PDV, koji je iznosio 12,5 odsto.
Maksimalni korporativni porez sada iznosi 28 procenata, dok PDV ima jedinstvenu stopu od 15 odsto i plaća se gotovo na sve osim na najamnine za stanovanje i finansijske usluge.
Prema nekim istraživanjima Novi Zeland ima najjednostavniji i najpovoljniji poreski sistem među članicama OECD, pa tako nemaju porez na nasledstvo, ne oporezuju kapitalnu dobit, nema poreza na plate, nema izdvajanja za socijalno i zdravstveno, osim vrlo malog izdvajanja za zdravstvenu pomoć u slučaju nesreće u iznosu od 1,45 odsto plate.
Socijalna i javna zdravstvena zaštita finansiraju se iz budžeta, odnosno opštih poreskih prihoda. Oporezuje se lični dohodak, i to po stopi od 17,5 odsto za raspon od 14.000 do 48.000 novozelandskih dolara godišnje plate, u koji spada većina radnika, tako da im nakon poreza ostane preko osamdeset odsto zarade.
Za zarade preko 48.000 i preko 70.000 dolara poreske stope su 30, odnosno 33 odsto, dok za one koji zarađuju ispod 14.000 dolara porez na lični dohodak iznosi 10,5 odsto.
Dobra primanja, niska nezaposlenost i rast BDP
Prosečni godišnji lični dohodak na Novom Zelandu iznosi 44,4 hiljade dolara, ali većina porodica ima više zaposlenih članova tako da je prosečni dohodak domaćinstva 84,4 hiljade dolara godišnje.
Mesečni troškovi prosečnog domaćinstva iznose 4,4 hiljade dolara, od čega za stan i režije izdvaja 24,6 odsto, hranu 17,3, prevoz 14,2 odsto, dok ostatak otpada na ostale troškove.
Stopa nezaposlenosti na Novom Zelandu pre krize, krajem 2007. godine iznosila je samo 3,5 odsto, da bi do početka 2010. došlo do snažnog rasta na 7 procenata. Prošle godine nezaposlenost se spustila na 5,4, dok bi ove godine trebalo da iznosi 4,8 odsto, a sledeće 4,5 posto.
Vrlo snažno tržište rada, kreira poslove u svim sektorima, pa će prema procenama samo u periodu od 2014. do kraja ove godine biti otvoreno sto hiljada novih radnih mesta. Valja imati na umu da se radi o zemlji od samo 4,5 miliona stanovnika.
Nakon početnog šoka 2008. godine, poslednjih pet godina Novi Zeland ima stabilne stope rasta koje se kreću od 2,5 do 3 odsto. S obzirom na to da vlada nije skoncentrisana na finansiranje administracije i pumpanje državne potrošnje, Novi Zeland ima javni dug od samo 33,2 posto BDP.
Iako ne gomilaju javni dug i nemaju visoke poreze na Novom Zelandu imaju javno školstvo i zdravstvo.
