Za dve godine vrednost akcija NIS-a prepolovljena
Akcije Naftne industrije Srbije proteklih nekoliko meseci beleže najgore dane još od druge polovine 2010. godine kada se ova kompanija pojavila na berzi, tada kao veliki gubitaš i sa priličnom skepsom investitora u pogledu njene budućnosti i njenog novog većinskog vlasnika, kaže Nenad Gujaničić, broker.
NIS je tada vredeo oko 800 miliona evra, s obzirom na to da je većinski paket akcija Gaspromnjeftu prodat za 400 miliona evra. Danas, NIS kao visokoprofitabilna kompanija, sa modernizovanom rafinerijom i regionalnom ekspanzijom vredi tek nešto više od 900 miliona evra, objašnjava on.
Šta se u međuvremenu dogodilo i koji su faktori sprečili značajniji rast tržišne vrednosti NIS-a?
Akcije NIS-a protekle godine su oslabile 16,4 odsto premda je reperni indeks skočio skoro 20 procenata, te je tako prvi put registrovan trend da akcije NIS-a ne koreliraju sa ostatkom tržišta.
-Nekoliko faktora je uslovilo postepeni silazni trend NIS-ovih akcija. Najpre, izbijanje rusko-ukrajinske krize koja se indirektno odrazila na kompaniju (nevoljnost stranih investitora da kupuju akcije jedne faktički ruske firme), a potom direktno s obzirom na to da su uvedene sankcije Rusiji koje su se reflektovale i na izvore finansiranja NIS-a.
Drugi udarac je došao s jeseni kada je drastično pala cena sirove nafte na svetskim berzama, što je dodatno oborilo akcije naftnih kompanija širom sveta, logično i NIS-ove.
Kada su početkom novembra objavljeni devetomesečni rezultati poslovanja koji su pokazali pad dobiti od 33 odsto u odnosu na isti period 2013, ulagači su percipirali izvesno nižu dividendu, pa je to bio novi povod za pad vrednosti.
U tekućoj godini NIS je u prvom kvartalu oslabio dodatnih 18 procenata, da bi se prvih dana aprila javile naznake promene. Ipak, za značajniji oporavak vrednosti neophodno je da se eliminiše barem jedan od faktora koji su uzrokovali ovaj nagli pad vrednosti.
-Dakle, ili oporavak cene sirove nafte, ili ukidanje sankcija Rusiji ili oporavak profitabilnosti, kaže Gujaničić.
Na ruku akcionarima i potencijalnim investitorima svakako neće ići i slaba razvijenost domaćeg tržišta kapitala i bezvoljnost države da donese bilo kakvu strategiju po ovom pitanju. Onda i ne čudi što se izbegava listiranje Telekoma Srbije, posle NIS-a najprofitabilnije domaće kompanije, jer državni zvaničnici ni u jednom momentu nisu pokrenuli javnu raspravu o eventualnom potencijalu tržišta kapitala i njegovoj ulozi u saniranju javnih preduzeća, gorućeg pitanja javnih finansija.
-Očito, nakon obećane Dinkićeve „hiljadarke”, niko od državnih zvaničnika ne sme da se uhvati u koštac sa pitanjem akcionarstva, koje u prvom redu zahteva istovetna pravila igre za sve investitore i nadasve zaštitu manjinskih akcionara. Sve ono što je trenutno teško videti u Srbiji, kako u realnom sektoru, tako je i na finansijskom tržištu, zaključuje on.
