MAT: Nema povećanja plata i penzija pre 2017.
Povećanje plata i penzija najverovatnije neće biti moguće pre isteka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, odnosno do kraja 2017. godine, ocenjeno je na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).
Koordinator istraživačkog projekta MAT, Stojan Stamenković ukazao je da postoje formalne prepreke koje ne idu tome u prilog.
Odnosno, Zakonom o budžetskom sistemu i aranžmanom sa MMF precizirano je da će se plate i penzije povećavati tek kada sa sadašnjih 13 i 10 odsto opadnu na 11 i 7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Samo izuzetno optimistične i nerealne pretpostavke o dinamici BDP i mase zarada i penzija dovode do zaključka da će to biti moguće pre isteka aranžmana sa MMF", kazao je Stamenković.
On je dodao da je drugo ograničenje za povećanje plata i penzija u odredbi aranžmana sa MMF, po kojem će se bolji budžetski rezultati iskoristiti za vraćanje dugova države i za dinamičnije javne investicije, a ne za povećanje plata i penzija.
Deficit budžeta će u prvom kvartalu ove godine biti upola manji (25 milijardi dinara) od nivoa koji je planiran aranžmanom sa MMF (56 milijardi). Stamenković je ocenio da je ciljani deficit za prvi kvartal postavljen "komotno".
>>>>Vujović zadovoljan deficitom, prihodima, čak i potrošnjom
Stamenković je naveo da su se u prvom kvartalu neuobičajeno i preuranjeno u budžet slile dividende državnih preduzeća, odnosno osam milijardi dinara od Telekoma i Aerodroma, i 2,5 milijarde dinara vanrednog prihoda od licence za tehnologiju mobilne telefonije 4G.
"Već je prihodovano više od polovine planiranih godišnjih uplata od dividendi. Dakle, prihodi veći od oko 11 milijardi dinara imaju jednokratni karakter i na njih u nastavku godine ne može da se računa", kazao je Stamenković.
On je ocenio da su u prvom kvartalu ponovo "podbacile" i javne investicije, te je ostvarena ušteda od oko pet milijardi dinara što je loše u ekonomskom smislu.
"Dolazimo do zaključka da su rezultati bolji od očekivanih u ovom delu godine za pet do deset milijardi dinara koji se mogu pripisati i efektima borbe protiv sive ekonomije i rastu uvoza", kazao je Stamenković.
Na skupu je rečeno da bi mere fiskalne konsolidacije Vlade Srbije trebalo da snize učešće konsolidovanog deficita na 3,8 odsto BDP do 2017. A da bi se trend okrenuo ka smanjenju učešća javnog duga u BDP, potrebno je i nakon 2017. nastaviti mere fiskalne konsolidacije.
