Istančan osećaj za poslovanje
Volim da radim sa Holanđanima. Oni su konstruktivni, jednostavni i iskreni poslovni ljudi sa istančanim osećajem za međunarodno poslovanje, u kojem važe za svetske pionire“, kaže za BIZLife Duško Krsmanović, viši savetnik za ekonomske odnose Ambasade Holandije u Srbiji.
„Samim tim, vrlo lako uočavaju razlike, među naizgled sličnim poslovnim okruženjima, pa zato recimo u Rumuniji danas ima oko 4.000 holandskih kompanija, dok je taj broj kod nas višestruko manji. Po meni, osnovna prepreka
funkcionalnijem poslovnom ambijentu je svakako kompleksna administracija, koja neretko odstupa od evropske prakse, a čiji lavirint stranog investitora dočeka već na samom startu. Mi se zajedno sa srpskim, državnim i privatnim, partnerima trudimo da ovaj izazov prevaziđemo što efikasnije, ali ipak mislim da je pojednostavljenje poslovne administracije najbitniji factor uz generalnu regulatornu izvesnost.“
Srbija, prema rečima Krsmanovića, naravno, ima i mnoge prednosti u odnosu na druga tržišta, a to su svakako dobar kvalitet radne snage, konkurentne cene troškova proizvodnje, povezanost posebnim trgovinskim sporazumima sa drugim tržištima, relativno dobro poznavanje engleskog jezika stanovništva, niska konkurentnost u pojedinim segmentima domaćeg tržišta, pre svega usluga, koja takođe, nudi šansu za dobro poslovanje, u odnosu na druga tržišta.
„Kao poslednju stvar gde vidim šansu za napredak, naveo bih i nedostatak poverenja i nedovoljan dijalog između javnog i privatnog sektora, i između regulatora i industrije. Naša ambasada upravo u ovom segmentu pokušava da bude pozitivna karika u lancu, i da doprinese stvaranju čvrstih i trajnih partnerskih odnosa između ova dva sektora. U ovom momentu imamo dosta kvalitetnu komunikaciju sa Ministarstvom energetike po pitanju regulative vezane za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije“, ističe sagovornik BIZLife.
• Jedna od oblasti u kojoj holandske kompanije pokazuju interesovanje za ulaganje je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora. Za koje još oblasti su zainteresovane holandske firme?
– Holandija, pored energetike, ima još osam izuzetnih ekonomskih sektora u kojima je globalno konkurentna. To su vodoprivreda, poljoprivreda, logistika, ICT, life sciences, hortikultura, kreativne industrije i pomorstvo. Svaki od njih bi mogao da bude još razvijeniji u Srbiji, mada vidimo nešto veće interesovanje u oblasti tehnologija vode – odbrana od poplava, prečišćavanje voda, vodosnabdevanje, poljoprivrede i ICT-a. Holandske kompanije su kod nas već napravile ozbiljne rezultate u brodogradnji, pivarstvu, energetici i informacionim tehnologijama – čiji rast trenutno jedino koči nedostatak radne snage. Doduše, naše kompanije idu i korak dalje i već uveliko rade samostalno na edukaciji budućeg kadra koji im je potreban.
Ovo me posebno čini sretnim, i mislim da je to prednost holandskih kompanija u odnosu na ostale – dugoročne strategije i ulaganja u ljudske resurse. Do polovine ove godine će biti otvoreno i par novih holandskih kompanija na severu i jugu zemlje.
• Nedavno ste razgovarali i sa gradonačelnikom Sinišom Malim oko javno-privatnog partnerstva Beograda i holandskih kompanija.
– Nakon sastanka sa gradonačelnikom i njegovim timom dodatno sam ohrabren da zajednički radimo na razvoju javno-privatnih partnerstava između grada Beograda i kompanija iz Holandije. U ovom momentu pokušavamo da
identifikujemo koje bi kompanije iz Holandije bile zainteresovane za dugoročno partnerstvo sa našim javnim sektorom, a nakon toga ćemo verovatno organizovati i prve konsultativne sastanke sa predstavnicima grada Beograda, ali i drugih zainteresovanih gradova i opština koje imaju konkretne predloge. Smatram da je dobro krenuti u inicijalnu realizaciju projekata sa gradom Beogradom, koji ima najveće kapacitete i mogao bi da posluži kao model za ostale gradove. Naravno, mi u ovom momentu ne možemo znati da li će do te saradnje doći, ali činimo sve da unapredimo komunikaciju i izgradimo poverenje u oba smera. Moram priznati da na strani grada imam kvalitetne sagovornike, i siguran sam da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da dođe do kvalitetnih projekata. Vrlo cenim otvorenost za razgovore gradske uprave Beograda.
• U kojoj meri su srpski zakoni u ovom momentu usaglašeni sa zakonima EU i da li to može da bude prepreka većem ulaganju?
– Ne bih da ulazim u ocenu kvaliteta zakonskih rešenja ni EU ni Srbije, ali smatram da je važno da Srbija želi da bude deo EU. Taj proces sa sobom donosi usaglašavanje sa EU zakonodavstvom, koje svakako ima više dobrih strana, posebno u smislu zaštite konkurencije, potrošača, životne sredine i slično. To usmerenje se dalje reflektuje u očima investitora kao predvidivo pravno okruženje koje je ključno za bilo koje kapitalno ulaganje. Po meni su upravo predvidivost pravnog okruženja i efikasnije pravosuđe ključni uslovi za bolju sliku Srbije kao poslovne destinacije.
Kako pravosuđe, tako je bitan i katastar, jer sam ne malo puta bio svedok maratonskih procesa u privrednom pravu koji su obesmišljavali koncept pravde i načelo suđenja u razumnom roku. Privatno vlasništvo i njegova garancija su condicio sine qua non svakog dobrog poslovnog okruženja, pa i srpskog ako ono tome stremi.
Bilateralni sporazumi
Mislim da je sporazum sa Rusijom vrlo značajan faktor za Srbiju sve dok ona ne postane punopravna članica Evropske Unije, posebno ako govorimo o sporazumu koji imamo sa Rusijom. Međutim, kada Srbija postane deo EU ti bilateralni sporazumi će u potpunosti biti zamenjeni evropskim propisima i sporazumima koji su takođe, izuzetna šansa, posebno za domaće izvoznike. Generalno sam optimista kad je u pitanju razvoj domaćeg tržišta, i mislim da se ono polako, ali sigurno pretvara u malu i izvozno orijentisanu tržišnu privredu. Bio bih srećan da postanemo ekonomija znanja sa visokom produktivnošću zaposlenih. O tome bi mogli dosta da naučimo i od Holanđana!
Foto: Marko Rupena
