Konstruktivna komunikacija kao lek za poboljšanje kvaliteta života
Od davnina, konverzacija je bila presudna za mnoge događaje, napretke, postignuća, životne borbe i slučajne okolnosti. Svaka poruka, manje ili više značajna, morala je biti preneta sredstvima komunikacija – verbalnim ili neverbalnim, a što je komunikacija bila uspešnija, konstruktivnija i pozitivnija, to su i ishodi situacija bili bolji i kvalitetniji. Kao veoma izraženu ljudsku sposobnost, koja čini svaki segment naših života, potrebno je naučiti kako pravilno i konstruktivno komunicirati.
Šta je destruktivna komunikacija?
Da biste znali i shvatili koliki značaj u životu ima konstruktivna vrsta razgovora, važno je osvrnuti se na njen antipod – na ono što psiholozi nazivaju destruktivnom konverzacijom, koja uključuje svaljivanje krivice, kukanje, tračaranje i negativnost. Ove odlike su destruktivne, pre svega, zato što štete kvalitetu života i crpe vašu životnu snagu, i uzrokuju osećaj emotivne praznine. Da li ste se posle nekog ’praznog’ razgovora, ’partije tračeva’ ili nečijeg kukanja osećali loše, sumorno, bez energije? To je znak da ste prisustvovali destruktivnoj komunikaciji koja vas je umorila. Neproduktivnost koja je proizvod destruktivnih odnosa, prenosi se na sve aspekte vašeg života: porodicu, prijatelje, vreme za sebe i lične potrebe, posao, i može imati uticaja na nastanak depresije, straha, hroničnog stresa.
Promena počinje sa vama
Promena počinje sa vama i željom da budete drugačiji. Svaki put kada sretnete nekoga ili se sastanete sa nekim, razgovor može otići samo u dva smera: putem destruktivnosti ili putem konstruktivnosti. Naučite da prepoznate one negativne, sprečite ih i birajte pozitivne teme, a ako vaše insistiranje naiđe na otpor, jednostavno se povucite iz razgovora. Zašto biste trpeli takav vid konverzacije koji za rezultat ima vašu iscrpljenost, ako ste dovoljno sposobni i sugestivni da nametnete svoje misli, želje, principe? Unapredite svoj stav i duh. Ista je situacija i sa radnim okruženjem: ona radna okruženja koja promovišu pozitivne interakcije su profitabilnija, zaposleni manje odsustvuju, a više su angažovani, produktivni i srećni. Sa druge strane, ljudi često nisu destruktivni namerno. Takav stav je više postao navika. Kultura i okolina, način života ili okolnosti koje su se dešavale, različite osobe oblikuju na različite načine, ali ne treba zaboraviti da najveća snaga i potencijal leže u vama. Ako želite da promenite ponašanje, učinite to!
Tri koraka za eliminisanje destruktivne, a usvajanje konstruktivne komunikacije
1. Ne tolerišite destruktivne razgovore
Budite svesni kako se osećate u toku nekog razgovora: uzbuđeno ili potišteno? Da li se osećate da vas osoba sa kojom razgovarate ceni i poštuje? Ako ne, prekinite razgovor. Dve stvari morate da naučite: prvo je da kaže ’ne’ svemu što vam ne odgovara, jer govoreći o tome kako se osećate i šta vam ne prija, praktično učite drugu osobu kako da postupa sa vama; druga stvar je vezana za to da naučite ljude oko sebe šta želite, jer ponekad samo reći ’ne’ nije dovoljno.
2. Učestvujte samo u konstruktivnim razgovorima
Konstruktivni razgovori su pozitivni, smisleni i korisni. To znači da se, nakon što ste završili sa pričom, osećate dobro, možda čak i bolje nego pre. Svaki razgovor ima neku svoju svrhu. U fokusu ne moraju biti ’teške’, životne teme, već i one ’lagane’, zabavne, opuštajuće… Važno je samo da zrače pozitivnom energijom i da na vas deluju isto tako – pozitivno i motivišuće.
3. Slavite sebe, život, druge
Imajte razumevanja za tuđe izbore, potrebe, želje, baš kao i za sopstvene. Birajte interakcije koje vam omogućavaju dovoljno prostora da iskažete svoju ličnost i sve svoje potencijale, a isto važi i za onoga koji stoji pored vas – sa kim delite ljubav, život, prijateljstvo, savete.
Foto: Bipolarcaregivers
