Državna firma u kojoj bi svako poželeo da radi

Zaposleni u Elektroprivredi Srbije imaju beneficije o kojima oni u privatnom sektoru mogu samo da maštaju, a upravo usvojen kolektivni ugovor pokazuje koliko im se isplati što im je država poslodavac.

Gotovo sva prava koja su zaposlenima u Srbiji data po osnovu prošle godine izmenjenog Zakona o radu, kolektivnim ugovorom koji su potpisali sindikati EPS, Vlada i poslovodstvo bar su dvostruko veća, piše Blic.

Radnik EPS za svaku godinu staža dobija 0,5 odsto po osnovu minulog rada. Kod privatnika dodatak na platu je 0,4 odsto. Rad na praznik radniku EPS donosi dnevnicu od 150 odsto osnovne plate, a zakon predviđa najmanju 110 odsto.

Uz redovne sistematske preglede i brigu o bezbednosti radnika, poslovodstvo EPS obavezalo se da će za kulturne i sportske manifestacije svojih radnika izdvojiti na godišnjem nivou 0,2 odsto ukupne mase zarada.

I zakonski utvrđen minimalan broj dana godišnjeg odmora u EPS je prilično proširen. Najviše ekstra dana dobija onaj ko ima višu školu ili fakultet, mada za mnoge u privatnom sektoru nikad dostižnih 30 radnih dana odmora u godini može da dobije svaka žena u EPS koja napuni 25 godina staža, kao i muškarac sa 30 godina staža.

EPS je, kao poslodavac, bio široke ruke i kada su u pitanju odsustvo s rada uz naknadu. Tako oni koji se venčavaju, po zakonu, imaju pet, ali kod EPS sedam dana plaćenog odsustva.

Za razliku od privatnih firmi, gde u najvećem broju slučajeva zaposleni ne mogu da učestvuju u dobiti, radnici EPS ostvarivaće pravo na učešće u dobiti firme. Ova odredba doneta je iako je EPS i dalje javno preduzeće, a mere fiskalne konsolidacije predviđaju da profit državnih firmi bude uplaćen u budžet.

Tokom prošle nedelje Vlada je čak obavezala sve firme gde postoji državno vlasništvo da u budžet uplate neraspodeljenu dobit iz prethodnih godina.

U EPS nisu želeli posebno da komentarišu sadržaj potpisanog kolektivnog ugovora. Kažu da je poslovodstvo u ovim pregovorima samo treća strana, a da je glavni pregovarač Vlada.

Na deo profita, sudeći po kolektivnom ugovoru, moći će da računaju i zaposleni u Pošti Srbije. I u tom JP imaju veće naknade za prekovremeni, noćni rad i rad na praznik. Minuli rad im se računa po najnižem zakonskom koeficijentu od 0,4 odsto. U Pošti Srbije kolektivni ugovor ne važi za poslovodstvo.

Naglašavamo da Zakon o radu utvrđuje minimum, sa mogućnošću da se u neposrednim pregovorima obezbede i povoljnija prava za zaposlene, kako je i učinjeno, kažu za Blic u Pošti Srbije.