Slaba vajda od izvoza
Među top deset izvoznika iz Srbije, samo trećina kompanija ostvaruje značajno veći izvoz od uvoza, usled visoko uvozno orijentisane srpske ekonomije.
Pored Fiata, visok izvoz imaju pirotski Tigar i račanska Yura, dok su ostali veliki izvoznici, u velikoj meri i uvozno zavisni, pa u isto vreme na stotine milione evra izdvajaju za uvoz sirovina. To znači da je njihov devizni efekat veoma mali, pa samim tim i izvoz zanemarljiv.
Prema podacima Uprave carina Srbije, od januara do kraja septembra 2014. godine, prvi od deset vodećih izvoznika je kragujevački Fiat, sledi Naftna industrija Srbije, pirotski Tigar, Železara Smederevo, Petrohemija…
Izvoz Fiata u prvih devet meseci ove godine premašio je milijardu evra i dostigao 1.067,8 miliona evra, dok je u isto vreme uvoz bio svega 40,6 miliona evra, kažu za Novosti u Upravi carine.
NIS je drugi na listi najvećih domaćih izvoznika, sa 286,6 milina evra, ali je u pomenutom periodu, uvoz bio više od dva i po puta veći i dostigao 797,4 miliona evra.
Tetrapak je 6. po izvozu, ali u isto vreme i 4. u ukupnom uvozu Srbije. Ta kompanija je za prvih devet meseci 2014. izvezla robe u vrednosti od 115 miliona evra, a u tom periodu uvezla za 95 miliona evra. To znači da je neto izvoz te kompanije oko 20 miliona evra.
Železara, koja po pravilu ima značajan izvozni efekat, isto tako ima i veoma veliki odliv deviza po osnovu uvoza, pošto se celokupna ruda i glavni energenti neophodni za proizvodnju uvoze, pa je zato i neto devizni efekat veoma mali. Izvoz Železare u pomenutom roku je 133 miliona evra, a uvoz 119 miliona evra.
Umesto da se nečiji doprinos platnom bilansu meri neto deviznim efektom, što je jedino ispravno, stalno ističe ukupan izvoz, bez obzira koliki je odliv deviza po osnovu uvoza, kaže za Novosti ekonomista Danilo Šuković.
Za platni bilans zemlje, dodaje Šuković, važni su oni izvoznici, koji prodaju na stranom tržištu proizvode, produkt domaćih resursa i domaćeg rada. Zato firme, vodeće izvoznike, treba podsticati odgovarajućom ekonomskom politikom, jer oni najviše doprinose valorizaciji domaćih resursa.
Stručnjaci ukazuju da su značajni oni izvoznici čiji je neto devizni priliv veliki. Srpska ekonomija je visoko uvozna i za Srbiju je najbolje kada plasira gotove proizvode nastale od domaćih sirovina, ističe privredni konsultant Dragoljub Rajić.
Ali s druge strane, naša zemlja, sem rudom bakra, ne raspolaže većim količinama ruda za visokotehnološku industriju i zato smo prinuđeni da uvozimo sirovine.
