Slovenci `mese` srpski hleb
Nekadašnji veliki proizvođači hleba prepustili su mesto novim firmama, a prema tvrdnjama pekara, najveći proizvođač u Srbiji je slovenački Don Don, poznat po svom brendu "tvojih pet minuta".
Kriza je promenila sliku industrijskog pekarstva kod nas. Veliki su postali manji, mali veći, a gotovo niotkuda pojavili su se neki potpuno novi igrači koji sada „vladaju” našim tržištem hleba i peciva.
Najveći "pekar" u Srbiji je slovenački Don Don, a tom činjenicom nije se pohvalila sama kompanija, već to tvrde njihovi konkurenti. Ova firma na srpskom tržištu posluje od 2008. godine, a u svom vlasništvu, kao i u zakupu, ima desetak većih industrijskih pekara.
Zakupci su Fidelinke iz Subotice, Žitoprodukta iz Zrenjanina, imaju pogon u Pudarcima nadomak Beograda, hleb i pecivo proizvode u Jakovu, Kragujevcu, kraljevačkom Pekarstvu, niškom Žitopeku, Svrljigu, u Dobrom Peku u Vrnjačkoj Banji, Zlatnom Peku u Leskovcu.
Tako su "pokrili" teritorijalno celu Srbiju. Prema podacima sa njihovog sajta dnevno proizvedu 250.000 vekni hleba. Prema veličini proizvodnje, broju proizvodnih pogona i pokrivenosti tržišta postali su broj jedan.
Preciznih podataka o tome koliko je čiji udeo na tržištu nema, jer takva istraživanja vlasnici velikih industrijskih, pekarskih sistema ne naručuju, ali upućeni tvrde da je beogradski Klas u međuvremenu pao na treće mesto, a da je na drugom malo poznata industrijska pekara As Braća Stanković.
Odgovor na pitanje kako je došlo do toga da se tržište hleba "prepakuje" ili promeni u poslednjih nekoliko godina verovatno treba potražiti u našim privatizacionim turbulencijama.
Neki novi vlasnici privatizovanih fabrika nisu se snalazili, pa su one poput Fidelinke i nekih drugih otišle u stečaj. Do definisanja konačnog statusa, što će reći traženja vlasnika, uz to da ne prestane proizvodnja, put je vodio preko zakupa kapaciteta, što je Don Don i iskoristio.
Momir Lazić, nekadašnji direktor Klasa, a sada to isto u pekari As Braća Stanković, kaže da su razlog za promenu slike vlasništva u pekarstvu poslednjih godina zaslužni i kriza i privatizacija.
Tržište se nije povećalo, već naprotiv – smanjilo. Svi se mi borimo za istog kupca čija je kupovna moć smanjena. Hleb je jeftin, konkurencija je velika, tržište usitnjeno, a nema razvoja. Opterećuju nas visoki troškovi distribucije i očekujemo tešku godinu, kaže Lazić.
Za istog kupca se tuku i velike industrijske i manje, zanatske pekare i, prema Lazićevim rečima, sada tržište hleba dele na "ravne časti". Nekada su velike pekare pokrivale dve trećine tržišta hleba i peciva.
Da je slovenačka kompanija Don Don najveći pekar u Srbiji tvrdi i Sima Matić iz udruženja Žitovojvodina, koji objašnjava kako je do toga došlo.
Ima tu svega, od priča o privatizacijama, lošim kadrovima, do velikog udela sive ekonomije u našem pekarstvu i mlinarstvu, zbog čega su legalni pekari izgubili bitku na tržištu. Država nema strategiju. Pogledajte koliko je kriminala u Robnim rezervama. Don Don je došao s jasnim planom i znaju šta žele, kaže Matić.
