Prednosti `privatne` penzije
Privatni penzijski fondovi u Srbiji trenutno raspolažu sa nešto više od 23 milijarde dinara, koliko štedi više od 180.000 ljudi, odnosno oko 10 odsto zaposlenih.
U Srbiji jedan zaposleni "izdržava" jednog penzionera, dok je prosek u Evropskoj uniji četiri zaposlena na jednog penzionera. Uz to, u ovim zemljama je razvijeno i dobrovoljno, ali i obavezno privatno penzijsko osiguranje, gde se štedi za starost kroz privatne fondove.
Ovi fondovi novac svojih članova potom ulažu u državne hartije od vrednosti, akcije, depozite… uvećavajući im tako vrednost uloga za starost.
U Srbiji za starost kroz dobrovoljne privatne fondove štedi više od 180.000 ljudi, što je 2,5 odsto stanovništva, odnosno oko 10 odsto zaposlenih. Da li će najavljeno smanjenje državnih penzija uticati na porast interesovanja za privatne, tek ostaje da se vidi.
Iz trenutne statistike Narodne banke Srbije, očigledno je da je, za dve poslednje godine, broj članova privatnih penzijskih fondova porastao za nešto više od 13.000.
Prema rečima direktorke Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future Snežane Ristanović, u našoj zemlji imovina u ovim fondovima trenutno je nešto veća od 23 milijarde dinara, što čini 0,5 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda.
Samo u susednoj Hrvatskoj, prema podacima dostupnim od pre tri godine, udeo imovine privatnih penzijskih fondova čini čak 18 odsto BDP. O razvijenim zemljama da i ne govorimo.
Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje osam godina. Da se svakom zaposlenom u tom periodu uplaćivalo mesečno po deset evra, država Srbija bi danas na raspolaganju imala više od dve milijarde evra u ovim fondovima, ističe Snežana Ristanović.
Poslodavac je, kada je reč o uplatama privatnih doprinosa u ove fondove na mestu broj jedan. Iz tog razloga i postoje poreski podsticaji za poslodavce koji, u ime svojih zaposlenih, uplaćuju novac za dobrovoljne penzije.
Trenutno je neoporezovan iznos 5.329 dinara, i svake godine se uklađuje sa porastom cena na malo. Na uplate do visine ovog iznosa poslodavac je oslobođen plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Isto važi i za uplate koje se obavljaju kroz administrativnu zabranu.
