Niže marže amortizuju efekat rezova
Smanjenje plata i penzija neminovno vodi ka padu tražnje i ukupne privredne aktivnosti, pa stručnjaci upućuju da bi to moglo da se amortizuje smanjenjem trgovačkih marži.
Smanjenje plata i penzija u naredne tri godine, kako je najavio ministar Dušan Vujović, neminovno vodi daljem padu tražnje, urušavanju standarda građana i ukupne privredne aktivnosti. Ipak, ako se trgovci, prema mišljenju ekonomista, odreknu dela marži, privredna aktivnost neće stati i standard građana neće biti previše ugrožen.
Prema gruboj računici, prosečno domaćinstvo koje, recimo, sa dve zarade mesečno raspolaže sa oko 100.000 dinara, nakon smanjenja primanja i većim ratama kredita zbog pada kursa, primaće mesečno oko 83.000 dinara.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za Novosti da nema sumnje da će smanjenje plata u javnom sektoru i penzija ostaviti loše posledice na standard stanovništva, i pre svega sa negativnim uticajem na sektor trgovine.
Smanjenje kupovne moći pogodiće i samu proizvodnju. Prema trenutnim troškovima života, režijama, to je smanjenje koje vodi uzdržanosti od kupovine na svim nivoima. Ali, ako bi se, što je malo verovatno, trgovci odrekli dela marži, onda ne bi došlo da pada fizičkog obima proizvodnje. Dakle, da rade sa manjim zaradama i većim obrtom.
"Kupujemo" skupe investicije
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže da se zarade u javnom sektoru i penzije koje su ove godine smanjene neće nominalno uvećavati bar tri godine, a njihovo dalje realno smanjenje obavljaće inflacija, koja će se ubrzati.
Neminovni dalji pad dinara, zbog recesije i stagnacije privrede, poskupljivaće cene iz uvoza i otežavati servisiranje duga u evrima, što će dalje otežavati i poslovanje privrede i život građana, ističe Kovačević.
Iz sadašnje potrošnje iznad mogućnosti može se izaći jedino njihovim uravnoteženjem. Ali, slabašna privreda ne uspeva da stvara više, pod teretom velikog državnog aparata i u neefikasnom, a skupom društvenom sistemu.
Umesto da popravlja institucije uz manje troškove, Vlada je, dodaje Kovačević, posegla za smanjenjem domaće tražnje srednje klase, koja će više pogoditi domaće proizvođače nego uvoz. Umesto unapređenja investicione klime, širi se nerealna nada u pomoć stranih prijatelja, od kojih se dobijaju samo krediti ili kupujemo skupo njihovo ulaganje.
A šta posle tri godine?
Suština je da će doći do suzbijanja potrošnje i smanjenja tražnje, a samim tim moraće da se izvede nova niža projekcija bruto društvenog proivoda, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić.
Ovome doprinose i spoljna dejstva, pre svega recesija u Rusiji, koja nam je otvorila vrata za izvoz. Sada je ova zemlja u problemu, špekulativnim udarom je oborena rublja i smanjena cena nafte.
S druge strane, građanima kojima se smanjuju primanja mora da se pokaže i "zelena grana", odnosno šta ih čeka posle ove štednje. Umanjenje zarada samo po sebi, bez ozbiljnog plana šta će biti posle tri godine, ne znači ništa, ističe Đukić.
To se potvrdilo i na primerima latinoameričkih i zemalja južne evrozone. Dobar efekat bi bio da nadležni iznesu šta su se dogovorili sa Međunarodnim monetarnim fondom. To bi, prema Đukićevim rečima, smanjilo pritisak na devizno tržište, odnosno na kurs koji ugrožava kako zadužena preduzeća, tako i građane.
Od početka godine, dinar je u odnosu na evro oslabio 5,3 odsto, inflacija u novembru iznosi 2,4 odsto, a industrijska proizvodnja je smanjena za 11,2 odsto.
