Brent Sadler, N1 za BIZLife: Potpuno drugačiji od drugih
Pred kamerama je bio u ključnim momentima koji su obeležili svetsku istoriju, uključujući rušenje Berlinskog zida, rat između Irana i Iraka, krstareće rakete koje su letele nad Bagdadom, ’Pad crnog jastreba’ u Somaliji i sve to pred očima 150 miliona ljudi. Brent Sadler, čuveni britanski novinar koji je za CNN pokrivao ratna žarišta oko 20 godina, nikada neće zaboraviti ove trenutke. Danas je sa druge strane objektiva, na mestu direktora uredničkog kolegijuma televizije N1, ekskluzivnog partnera CNN-a u regionu. U projekat je ušao sa puno entuzijazma i nema žarku želju da se vrati pred kamere.
„Osećam da mogu da uradim mnogo više iza objektiva, deleći ogromno iskustvo koje sam stekao sa timom sjajnih mladih novinara“, kaže Sadler za BIZLife.
Prvi put kada je počeo da razmišlja o tome da je došlo vreme da jednom za svagda ’okači pancir o klin’ bilo je tokom potrage specijalnih jedinica američke vojske za Osamom bin Ladenom u Avganistanu.
„Do tada moja karijera ratnog reportera odvela me je u gotovo svaku konfliktnu zonu u svetu u proteklih 20 godina. U Južnom Libanu 1983. bio sam ranjen u ruku, nebrojeno puta život mi je bio ugrožen i osećao sam se srećnim što sam živ. Avganistan je bio težak zadatak i kao mačka počeo sam da osećam da ostajem bez devet života, da je vreme da napustim teren i iskoristim ono što sam naučio kao novinar.“ Kako kaže, adrenalina mu ne manjka, jer dok gleda probe N1 i kako se početak emitovanja približava, puls mu je podjednako brz kao nekada dok je bio ispred kamera.
Svoj entuzijazam u N1 timu vidi kao novi nivo dostignuća. „Nikada nije lako razviti informativni kanal ni iz čega, bez obzira na medijsku scenu. Ipak, čvrsto verujem da konkurencija poboljšava kvalitet bilo kog proizvoda. Kada je CNN startovao 1980. niko ovu mrežu nije shvatio ozbiljno, naročito to nisu učinile velike američke televizijske mreže. Ali CNN je dokazao da nisu u pravu. I danas je to jedan od najvećih TV brendova u svetu, i nije retko da me gledaoci bilo gde da se nađem na planeti zaustave kako bi se prisetili mojih izveštavanja za ovu mrežu“, objašnjava direktor uredničkog kolegijuma televizije N1.
Prema njegovoj oceni, industrija u regionu tek treba da uhvati korak sa savremenim stilom prikupljanja podataka i emitovanja. „Širom sveta vlada preopterećenje informacijama. Društveni mediji razvijaju se takvom brzinom da se može dogoditi da ’društveno novinarstvo’ pretekne tradicionalne medije.“
To što je publika u Srbiji više okrenuta lakom sadržaju Sadlera ne brine previše, jer takva situacija vlada u čitavom svetu. Stoga N1 teži da bude relevantan izvor podataka i preko televizijskog kanala i preko svojih web portala. „Uvek sam smatrao da biti informisan znači bolju pripremljenost za svakodnevni život i budući razvoj društva. Želimo da nas gledaoci prepoznaju kroz dobro izveštavanje, profesionalni program i visok standard novinarstva.“
N1 je i pre početka emitovanja dobio nadimak 'blakanski CNN', ali tvrde da su „potpuno drugačiji od drugih“. Ova televizija je regionalni partner poznate svetske TV mreže i to za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. N1 će činiti praktično tri televizije u jednoj. Novinari iz sve tri zemlje radiće na nacionalnom, ali i regionalnom nivou, ali se program neće uređivati u Atlanti. Ovaj informativni kanal zamišljen je ambiciozno, sa 50 odsto zajedničkog programa i ostatkom vremena sa čisto lokalnim informacijama. Takođe, biće emitovani i odabrani programi CNN-a, prevedeni na lokalne jezike. Drugi, podjednako važan kanal komunikacije televizije, sajt, deli ambicioznost projekta. Obejdinjavaće informacije iz sve tri republike, ali uz pomoć geolokacije svako će moći da pristupi lokalnom sadržaju.
Da bi ovakav projekat imao predispozicije za uspeh neophodan je kvalitetan tim ljudi, a Sadler kaže da okupljanje pravog tima uopšte nije bio težak zadatak, jer region ima novu generaciju visoko obrazovanih, motivisanih mladih ljudi koji nisu imali priliku da učestvuju u nekom projektu kao što je N1.
„Da se radi o sposobnoj mladoj generaciji govori u prilog i izveštavanje reportera ranije ove godine, tokom poplava koje su pogodile region. Zaista sam bio impresioniran dok smo tražili ljude i intervjuisali kandidate za uredničke pozicije. Željni su da upozanju nove tehnologije i načine kako isporučiti vesti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Svako u timu razume izazove koji su pred nama u pogledu uspostavljanja visoko-kvalitetnog informativnog kanala. Svesni smo da moramo da steknemo poverenje publike i učinimo sve što je u našoj moći da istaknemo visok nivo profesionalnosti“, zaključuje Sadler.
Ključ uspeha
„Karijeru sam započeo u novinama, a zatim prešao na radio i televiziju. Od dana kada sam napisao prvu priču za lokalni list, odlučio sam da sebi postavim visoke standarde. Drugim rečima, želeo sam da se uverim da su činjenice koje iznosim tačne. Profesionalno novinarstvo znači da ništa ne sme da se pretpostavlja i uzima zdravo za gotovo. Bitnije mi je da je priča dobro potkovana, nego da je saopštim prvi bez dovoljno informacija. Preciznost i ravnoteža su najvažniji za dobro novinarstvo. Ključ mog uspeha mislim da je bila neustrašiva odlučnost da razumem sve aspekte priče, utvrdim istinu i dam sve od sebe da izveštavam o stvarima koje su ljudima relevantne. Ukoliko priča nije relevantna, zašto bi ikoga zanimalo o čemu izveštavate?“
Nekad i sad
„Moja prva poseta Beogradu bila je tokom sankcija, kada sam, kao i svi u Srbiji, morao da doputujem u prestonicu preko Budimpešte. Prve impresije kao reportera CNN-a nisu bile ni pozitivne ni negativne. Preda mnom je bio posao da kao novinar međunarodnoj javnosti objasnim šta se događalo u zemlji.
U to vreme, nije bilo lako da kao novinar sa zapada, uđem u Srbiju. Ipak, mogao sam slobodno da hodam ulicama Beograda, otvoreno razgovaram sa ljudima i počeo sam da gradim profesionalnu sliku jedne kompleksne priče. Srbija ima fascinantnu istorijsku, religijsku i političku prošlost, i odmah su me očarali svi aspekti zemlje, što je slučaj i danas. Kao dugogodišnjeg tenisera i, doduše kratko, košarkaša, uspesi Srbije u ovim sportovima, kao i u drugim, privukli su moju pažnju, divljenje i poštovanje.
Srbija je danas na putu evropskih integracija. Ne želim da potcenjujem kontinuirane izazove s kojima se Srbija danas suočava, posebno sa ekonomske strane, ali iz moje perspektive smatram da se zemlja značajno promenila u poslednjih 15 godina i to na bolje.“
