Bivši srpski blagajnici: Bar su sebe dobro udomili
Srbija je od 2000. godine do danas promenila po četiri ministra finansija i guvernera, a većina njih je sada van zemlje ili na dobro plaćenim konsultantskim poslovima za razne međunarodne institucije.
Odbacuju kritike da su budžet ostavili u lošem stanju (neki su čak dobili epitet „grobara ovdašnjih finansija“), a državne pozicije iskoristili kao odskočnu dasku za buduće dobro plaćene strane angažmane, odbacuju i uglavnom više ne žele da se pojavljuju u javnosti, pišu Novosti.
Prvi čuvar srpske kase od demokratskih promena, Božidar Đelić, za 13 godina bavljenja politikom u Srbiji, uspeo da pređe put od tetkinog kauča, na kome je, prema sopstvenim rečima, spavao 2001, do pozamašne imovine i mesta izvršnog direktora investicione banke Lazard, koja raspolaže imovinom od čak 176 milijardi dolara.
I Mlađan Dinkić, jedan od glavnih kreatora srpske ekonomske politike u protekloj deceniji, koji se potpisivao i kao guverner i kao ministar finansija, posle kraha na poslednjim izborima, izabran je za savetnika u evropskoj centrali Sberbanke iz Rusije.
U inostranstvu je već godinama i Radovan Jelašić. On je direktor Erste banke u Mađarskoj. Njegova prethodnica, Kori Udovički, sada je ministar državne uprave i lokalne samouprave, dok se Jelašićev naslednik Dejan Šoškić vratio akademskoj karijeri i predaje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Bivša ministarka finansija Diana Dragutinović i dalje vodi računa o državnom novcu, kao viceguvernerka NBS, odnosno desna ruka sadašnje guvernerke Jorgovanke Tabaković.
Nekadašnji premijer i ministar finansija Mirko Cvetković, kako kaže za Novosti, posle odlaska iz Nemanjine potpuno se povukao iz politike i radi na različitim razvojnim projektima. Trenutno za jednu međunarodnu finansijsku instituciju na projektima podrške razvoju privatnog sektora u zemljama u tranziciji.
Naglašava da taj angažman nema nikakvih dodirnih tačaka sa Srbijom i negira da je srpske finansije ostavio u dramatičnom stanju. Već sada je izvesno da tekuća ekonomska politika ne uspeva da se makar približi performansama koje je imala prethodna, a kamoli da preokrene negativne trendove, kaže Cvetković.
U prilog tome navodi da je nivo javnog duga na kraju mandata njegove vlade iznosio 15,5 milijardi evra, a da je za poslednje dve godine povećan za skoro sedam milijardi, i sad je 22,4 milijarde evra.
Tvrdi i da se nivo državnog deficita u prethodnom periodu kretao od 4 do 5 odsto BDP, a da će, prema procenama Fiskalnog saveta, ove godine dostići čak 8,5 odsto.
Optimista sam, pa se nadam da nije daleko trenutak kada će se trendovi preokrenuti. Na tome rade kvalitetni ljudi u Vladi. Informišući se preko medija vidim da ni građani nisu toliko nezadovoljni kao što su bili ranije, kaže nam Cvetković.
Najgora moguća kazna – verbalna packa?
Srbija je tokom prve dekade ovog veka postala, kako kaže ekonomista Mlađen Kovačević, "narkomanski zavisna od priliva stranog kapitala", a valutni kurs je dugo bio više virtuelna nego realna veličina.
Formirao se na neodrživim osnovama, preko novog, sve većeg zaduživanja i prodaje imovine strancima. Osim održavanja nerealnog dinara, domaći ekonomisti zameraju i gašenje četiri velike banke i otvaranje vrata širom za inostrane, dodaje Kovačević.
Za profesora Filozofskog fakulteta, ekonomistu dr Miodraga Zeca, država liči na "bolesnika koji ima pantljičaru, sve više jede, a sve je mršaviji i sve mu više treba".
Mi živimo već dugo u društvu sa sistemskim deficitom. Monetarne vlasti su od petooktobarskih promena imale izbor, ali su samo stvorile uslove da kreditori zarade. Loše su radile pozajmljujući novac da bi sačuvale vrednost dinara, objašnjava Zec.
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija, komentarišući da li ima i kakve odgovornosti za one koji su državne finansije doveli do ovako niskog nivoa, kaže da osim gubitka na izborima druge kazne ne može ni biti. Izuzev verbalno, niko bivše funkcionere nije i neće pozvati na neku drugu vrstu odgovornosti, tvrdi on.
