Od danas na snazi zakoni o stečaju, privatizaciji i medijima
O danas na snagu stupaju izmene i dopune Zakona o stečaju, novi Zakon o privatizaciji, kao i novi Zakon o javnom informisanju i medijima.
Izmene i dopuna Zakona o stečaju, predviđa se povećanje transparentnosti postupka, sprečavanje zloupotreba i povećanje prava poverilaca.
Novi zakon trebalo bi da umanji troškove stečaja i skrati vreme trajana stečaja, iako ni tim zakonom krajnji rok za završetak stečaja nije oročen, jer zavisi od perioda naplate i tržišnih uslova.
Ključne novine u zakonu su to što povezana lica ne mogu više da budu članovi odbora poverilaca koji donosi važne odluke o toku stečajnog postupka, načinu prodaje imovine, daje saglasnost stečajnom upravniku i zapravo rukovodi stečajnim postupkom.
Izmena Zakona o stečaju uvedena je i obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka kako bi se povećala transparentnost.
Uvedena je i obaveza odbora poverilaca da predlože stečajnog upravnika ili da se saglasi s imenovanim stečajnim upravnikom, čime se istovremeno onemogućava direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudije.
Zakonom o privatizaciji, predviđa se da se privatizacija preostalih 584 društvenih preduzeće završi do decembra 2015. "na fer i efikasan način".
Imovinski status tih preduzeća s oko 100.000 zaposlenih nije rešen, a od 584 preduzeća u restrukturiranju je 161 s oko 55.000 zaposlenih.
Zakon o privatizaciji ima status specijalnog zakona što znači da će u slučaju kolizije s drugim zakonima imati prednost. Zakon predviđa više modela za to, nudi više metoda i više mera za privatizaciju. Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova.
Predviđena su četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.
Zakonom o privatizaciji su predviđene i tri mere: finansijska konsolidacija, otpis duga, i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija. Zakonom se ograničava da kupac poljoprivrednog zemljišta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice.
Po novom zakonu u svakom slučaju će se utvrđivati šta je za koje preduzeće najbolji model, uz mogućnost kombinovanja metoda i modela, a omogućena i prodaja delova firmi, a ne samo celina kao što je bilo do sada.
Novina zakona o privatizaciji je to što će početna cene iznositi najmanje jednu polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je bila 20 odsto.
Medijski zakoni – o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, predviđaju izlazak države iz vlasničke strukture medija, odnosno privatizaciju, uvođenje takse umesto tv pretplate, i stvaranje uslova za digitalizaciju.
Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da se postupak privatizacije medija završi do 1. jula naredne godine, osim u za to posebno utvrđenim slučajevima.
Definisan je javni interes u oblasti javnog informisanja.
Zakon stvara uslove za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija i medijskog sistema koji treba da omogući da zadovolji najšire potrebe građana, bez diskriminacije, za informacijama i sadržajima iz svih oblasti društvenog života.
Zakonom se reguliše položaj urednika, zaštita prava novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zatim transparentnost vlasništva u medijima, uspostavljanje Registra medija i zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja u oblasti javnog informisanja.
Predviđen je prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinasiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja, kao i druga pravna lica odnosno preduzetnika.
Kada je reč o Zakonu o javnim medijskim servisima, njime se uređuje rad javnih medijskih servisa RTS i RTV, precizira obaveza njihovog rada na načelima istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja, zabrana cenzure, poštovanje ljudskih prava i finansiranje iz budžeta do 2016. godine.
Zakonom se precizira da će njihovo finansiranje od 2016. godine biti iz takse za javni medijski servis, iz budžeta, od komercijalnih prihoda…
Od 2016. godine uvodi se taksa, koja će biti jedinstvena na celoj teritoriji Srbije i ne može biti veća od 500 dinara.
Visina takse u narednim godinama će se usklađivati sa porastom Indeksa potrošačkih cena za mesec septembar u godini u kojoj se usklađuje.
