Minus koji koči standard, zapošljavanje i investicije?
Bez milijardu evra minusa, koliko Srbija godišnje gubi usled lošeg poslovanja javnih preduzeća, država bi imala zdravije javne finansije, a da to bi značilo i bolji životni standard, tvrde ekonomisti.
Bez dovođenja u red državnih i javnih preduzeća nemoguće je izbeći krizu javnog duga. Analiza koju je uradio Fiskalni savet pokazuje da su sve druge uštede koje najavljuje država, pa i smanjenje plata i penzija, uzaludne ukoliko se hitno ne uvede red u te kompanije.
Biće potrebne dve do tri godine. Na primer, EPS. Čak i kada je imao velike probleme s likvidnošću, EPS je povećavao, inače, neuobičajeno visoke zarade. Značajan je višak radnika. Češki ČEZ proizvodi duplo više struje sa istim brojem zaposlenih.
Nije rešen problem radnika na KiM, tolerišu neplaćanje i krađu struje. član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da su ukupna nenaplaćena potraživanja te firme od 2009. godine duplirana i na kraju 2013. iznosila su oko 195 milijardi dinara.
Još problematičnije, smatraju članovi Fiskalnog saveta, jeste u Srbijagasu. Gubici su pojeli kapital ovog preduzeća za samo dve godine.
Dospele obaveze prema bankama u prošloj godini dostigle su oko 17 milijardi dinara. Budžet je prošle godine neposredno platio oko pet milijardi dinara duga koji Srbijagas nije bio u stanju da izmiri.
Uz sve to, Srbijagas potražuje 100 milijardi dinara, ali, tri četvrtine tih dugova je već otpisano. Najveći dužnici su Azotara i Petrohemija, s pola ukupnih potraživanja.
S druge strane, samo dug prema NIS iznosi 240 miliona evra, objašnjava Vučković i dodaje da je Srbijagas samo jedno od 60 državnih firmi koja je u prethodnom periodu „pojela“ sav svoj kapital.
Prema proceni saveta, Dunav osiguranje je kompanija na kojoj se najbolje vidi koliko država može biti loš upravljač. Najveći troškovi te firme su zarade, kao i troškovi reklama i sponzorstava koji su za pet godina upetostručeni. Raste i broj zaposlenih, za pet godina sa 2.049 na 3.120, objašnjava Vučković.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da bi bez milijardu evra gubitka Srbija imala zdravije javne finansije, a da bi to značilo i bolji životni standard. Imali bismo mnogo manji deficit budžeta, ali i manji javni dug.
To bi značilo bolji ambijent za investitore, odnosno mnogo više radnih mesta, pojasnio je Madžar za Blic.
Značajan deo gubitka odnosi se na preduzeća u restrukturiranju, pa bi „otpisivanje“ tog minusa značilo da oko 100.000 radnika ne bi primalo platu. Subvencije često služe za isplaćivanje zarada i zato ih nije lako ukinuti, smatra Madžar.
