Metro i železnica privlače francuske ulagače
Francuska ekonomija razvijena je i razvija se na velikim kompanijama umesto na malim i srednjim preduzećima, kao što je to slučaj u Italiji i Nemačkoj. Od Sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Francuske i Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, mnogo se očekuje, mada do sada prednosti ovih dogovora nisu značajnije korišćene,kažeza BIZLife dr Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije o saradnji Srbije i Francuske
Francuska je tradicionalno prijateljski naklonjena Srbiji, a to seže još iz 19. veka. Ipak, Srbija ima daleko razvijenije trgovinske veze sa mnogim drugim zemljama, a ne sa Francuskom. Odgovore na pitanja šta koči da Srbija i Francuska i ekonomski budu daleko povezanije nego što su sada, potražili smo od dr Slobodana Zečevića, naučnog savetnika u Institutu za evropske studije u Beogradu, inače odličnog poznavaoca francusko srpskih odnosa.
„Prvo, poslednjih godina trgovinska saradnja između Srbije i Francuske raste. Veća je u 2013. za 16,5 odsto nego što je bila u 2012. i iznosila je nešto manje od milijardu dolara. Primera radi, sa Italijom je razmena veća od tri milijarde dolara godišnje. U Francusku izvezemo robe vredne oko 326 miliona dolara, zahvaljujući pre svega izvozu ’mišlen’ guma iz ’Tigra’ u Pirotu. Izvozimo i bakar kao sirovinu, bakarne cevi, malo aluminijuma, neke hemijske proizvode, maline i još neke specifične robe, poluproizvode i sirovine. Najviše uvozimo lekove i kozmetiku, automobile, neke proizvde iz oblasti energetike i komunikacija“, kaže dr Zečević.
Objašnjavajući zašto srpski ekonomski odnosi sa Francuskom nisu razvijeni kao sa Nemačkom i Italijom, naš sagovornik upozorava na specifičnost francuske privrede.
„Često se gubi iz vida da francuska ekonomija nema razvijen veliki sektor malih i srednjih preduzeća, kao što ih ima Italija i Nemačka, i koja su veoma dinamična. Francuska privreda, odnosno, njen najveći deo, zasnovan je na velikim kompanijama i po tome se razlikuje od Nemačke i Italije. A velike kompanije imaju svoju filozofiju poslovanja – one ulažu pre svega tamo gde je veliko tržište i gde je mnogo potrošača. Srbija nije takva ekonomija, jer je mala zemlja. I zato je u Srbiji malo francuskih investitora u oblasti industrije i poljoprivrede. Više ih je u finansijskom sektoru, jer bankari imaju svoju logiku, a velike francuske banke kao Societe General, Credit Agricole, BNP Pariba prisutne su u Srbiji. Srpska privreda, nažalost, nije uspela, sem sa nekoliko, da uspostavi prisniju saradnju sa velikim kompanijama.
Da bi se francuske investicije u Srbiji uvećale, a ekonomska saradnja poprimila već i bolje okvire, potrebno je, ističe dr Zečević, započeti saradnju sa velikim francuskim kompanijama na velikim infrastrukturnim poslovima, kao što je gradnja metroa, radovi na železnici, izgradnja na autoputevima, u energetici, građevinarstvu i drugim velikim ulaganjima.
„Srpska vlast, stručnjaci i preduzeća moraju da priđu francuskim kompanijama i započnu razgovore o velikim i važnim infrastrukturnim radovima. Srbiji su ulaganja u infrastrukturu neophodna, svoj novac nemamo, jer jer reč o ogromnim iznosima, nego moramo da uzimamo kredite. Ukoliko te poslove radimo sa velikim francuskim kompanijama one će svojim lobiranjem kod evropskih fondova obezbediti novac za ulaganje u Srbiju ne samo u dovoljnim iznosima, nego i pod povoljnijim uslovima. Ako velika francuska kompanija stane iza izgradnje metroa u Beogradu, evropski novac će mnogo brže stići za njegovu gradnju nego što bi ga sami obezbedili. Drugi segment koji bi sa velikim francuskim kompanijama mogli da radimo i razvijamo vezan je za vodosnabdevanje gradova i manjih mesta. Francuzi su neprevaziđeni u toj oblasti, imaju velika iskustva, velike kompanije i mogli bi da nam mnogo pomognu“, naglašava sagovornik BIZLife.
Zečević ističe da su mala i srednja preduzeća u Francuskoj više okrenuta domaćem tržištu, jer reč je o velikoj privredi i velikom tržištu. Međutim, za naša mala i srednja preduzeća može da bude dragoceno njihovo iskustvo kako se, često i sa malim parama, stiže do veoma kvalitetnog i traženog proizvoda. To bi naročito mogli naši prerađivači poljoprivrednih proizvoda da iskoriste, ali i stočari, mlekari, vinogradari i drugi iz oblasti poljoprivrede. Jer, kako kaže naš sagovornik, u okviru francuske poljoprivrede razvijena je paleta na hiljade proizvoda koji su veoma kvalitetni, samim tim i veoma skupi, kako na domaćem tako i na tržištima drugih zemalja, jer su autentični. To bi mogli i u Srbiji da primenimo i razvijamo, jer i kod nas svaki kraj ima nešto svoje i autentično.
Kada je o političkoj saradnji reč, dr Zečević podseća da su Srbija i Francuska stari prijatelji, bez obzira što povremeno izgleda da se ta saradnja nekako umiri. Jer, i sama Francuska nema više presudan uticaj kao što je ranije imala na gotovo sva svetska kretanja. Svedoci smo dominantnog uticaja SAD, pa ne samo Francuska, nego i cela Evropa pomno prati šta se dešava i kakve poruke stižu preko okeana.
„Svi znamo da su tvorci Evropske unije Francuska i Nemačka, i sasvim je sigurno da ni danas ne bi bilo EU ukoliko bi Francuska počela ozbiljnije da posustaje. Ali, cela Evropa pala je u ’političku senku’ SAD pa pristaje na neka nametnuta rešenja i uticaj SAD iako joj to uvek ne odgovara. Ali, sada je takav je politički odnos.“
