Srđan Lazović: Diplomatski pristup problemima
Na poslovnom ručku sa Srđanom Lazovićem, direktorom korporativnih i regulatornih poslova CEFTA regiona i Bugarske, British American Tobacco (BAT)
Na pitanje koja je za njega pozicija adekvatnija, da li prethodna, kada je radio u Vladi Srbije ili danas u British American Tobacco (BAT-u), Srđan Lazović, je mišljenja da se i tada, a i sada trudi da da maksimum kako bi se stvari pomerile. „Danas je bezmalo deset godina kako sam u BAT-u, i posao mi je upućen na Vladu i komunikaciju sa državnim organima ne samo Srbije, nego i drugih zemalja bivše Jugoslavije, uključujući od pre godinu dana i Bugarsku. Razgovor sa predstavnicima država u regionu vodim uvek imajući u vidu ne samo interese kompanije koju predstavljam, nego i šta je tu dobro za samu tu državu. Fer sam i korektan u smislu toga šta nudim, pretpostavljajući šta je politički moguće sa pozicije same države i koje su konkretne koristi države od predloga koji zastupam. Pogotovu je to bitno u Srbiji, imajući u vidu da duvanska industrija predstavlja jedan od najvažnijih delova srpske ekonomije, jer učestvuje sa 14 odsto u budžetu Srbije, zapošljava direktno oko 2.000 ljudi, a indirektno desetine hiljada, počev od farmera na njivama do malo prodavaca koji prodaju finalni proizvod, odnosno cigarete“, priča moj gost Srđan Lazović u Klubu književnika.
Zato se godinama unazad dešavalo da kada sam imala potrebu da razumem stavove obe strane, da se čujem sa Srđanom i dobijem tumačenje i države i duvanske industrije. Što i ne treba da čudi kada se pogleda njegova biografija. Lazović je završio ekonomiju, kao jedan od najboljih studenata generacije. Dobio je Svetosavsku nagradu Vlade Srbije, a zatim su usledile i ponude tadašnjih ekonomskih ministara: Božidara Đelića, Aleksandra Vlahovića, Slobodana Milosavljevića, ali je od Gorana Pitića dobio najkonkretniju ponudu. Radilo se o potpuno novom ministarstvu za ekonomske integracije. „Pitića sam poznavao još sa fakulteta, gde mi je bio profesor. Bio sam jedan od pionira procesa evropskih integracija u Srbiji i, iz današnje perspektive kada su evropske integracije dominantna politička tema, zaista sam ponosan na taj deo svoje karijere. U Ministarstvu sam radio od rane 2002. do 2004. kada sam prešao u tek formiranu Kancelariju za evropske integracije, da bih krajem 2005. prešao u BAT. U BAT-u sam prve dve godine bio menadžer za korporativne i regulatorne poslove za bivšu Jugoslaviju i Albaniju, a 2008. sam preuzeo funkciju direktora za korporativne i regulatorne poslove za region bivše Jugoslavije i Albanije kao i poziciju člana upravnog odbora kompanije. Posle toga su se tržišta menjala, ali sam uvek ostao lociran u Beogradu, a istovremeno bio zadužen za više tržišta u regionu“, priča Lazović.
I dok između zalogaja, nam razgovor skrene na neke manje formalne teme, deca, slobodne aktivnosti, zajednički poznanici, ponovo se vraćamo na Srđanov posao, a i moj.
A kako konkretno izgleda njegov posao moj gost objašnjava: „U proteklih godinu i po dana došlo je do eksplozije šverca, nelegalnog prometa duvanskih proizvoda. Danas 20 do 25 odsto tržišta pobeglo je u šverc. Ovaj podatak , uz prošlogodišnje neprincipijalno usvajanje preferencijalne kvote na uvoz cigareta iz EU u Srbiju, a kao posledicom ulaska Hrvatske u EU, flagrantno urušava konkurentnost domaće duvanske industrije. Razlog pojave šverca je, u dobroj meri, ogromno povećanje akcize koje je stupilo 2012. To je i dalje daleko ispod onoga što je propisano u EU, ali u odnosu na ono što je kupovna moć to je, u tom trenutku,verovatno bilo previše. Kada se na sve to još doda povećanje PDV u istom tom trenutku sa 18 na 20 odsto, sve to je uslovilo veliko povećanje cena duvanskih proizvoda, što je u redu, jer smo, do tada, imali najjeftinije cigarete u Evropi. Ali, tada kreće šverc rezanog duvana koji danas čini 70 odsto ukupnog šverca, a ostatak su falsifikovane cigarete. Pored državnog gubitka od 165 do 220 miliona evra godišnje, i svi ostali u lancu trpe. Legalna industrija ima 25 odsto manju prodaju, 25 odsto manju proizvodnju, manja kupovina duvana od seljaka , trafika prodaje drastično manje cigareta. Ceo proizvodno prometni lanac trpi. Procenjuje se da ta dodatna, indirektna šteta iznosi još 200 miliona evra godišnje“, naglašava Lazović.
I dok kao i svi Srbi pretresamo aktuelne teme na političkoj i visokoškolskoj sceni Srbije, nedovoljnog broja inspektora, kako prosvetnih tako i tržišnih, komunalnih i svih drugih, kao i njihove letargije da se neki problem reši, Srđan je i dalje optimista i ubeđen da će se rešenje naći, jer sve ostalo bi bilo nepovoljno za Srbiju.
Razmišljaj globalno delaj lokalno
U Savetu stranih investitora (FIC) sam angažovan na poziciji potpredsednika Saveta, koji je stvarno jedno sjajno telo u smislu konkretnih preporuka koje se daju Vladi Srbije kako da se unapredi investiciona klima i kako da se na taj način privuku novi investitori, koji su prekopotrebni za dalji ekonomski razvoj Srbije. Danas je u Savetu 130 vodećih multinacionalnih kompanija koje su prisutne u Srbiji, zapošljavaju direktno blizu 100.000 ljudi, koje su najzdraviji deo srpske ekonomije, i učestvuju u GDP Srbije sa nekih 17-18 odsto. Pored toga sam i u Upravnom odboru Srpske asocijacije menadžera (SAM). I dok FIC ima tu međunarodnu dimenziju, SAM ima tu lokalnu dimenziju, kako da srpski menadžeri unaprede Srbiju. Upravo taj balans između mog profesionalnog angažovanja u međunarodnom ali i lokalnom poslovnom ambijentu mi zaista pomaže da ostvarim realno sagledavanje ekonomskih problema Srbije kao i eventualnih načina rešavanja istih.
Foto: Marko Rupena
