HR: nauka ili umetnost?
Piše: Jon Ingham, HR trener i konsultant
U ovom trenutku postoji mnogo rasprava u HR zajednici na temu nauke ljudskih resursa. Sve češće čujem da ljudi ukazuju da je budućnost HR-a nauka o odlučivanju, informisanosti, analitike i podataka.
Apsolutno ne bih želeo da raspravljam da ove stvari nisu važne, jer jesu. Ali za mene, one nisu ključni faktor koji će napraviti kvalitativnu razliku koja je potrebna za uspeh.
Podaci su izuzeno korisni. Nove tehnologije i metode istaživanja nam daju nove uvide u probleme i mogućnosti za bolje upravljanje i razvoj ljudi. Ali najbitnije informacije o ljudima često nisu dostupne u formi podataka i ne postoje podaci o budućnosti, samo ekstrapolacija postojećih trendova dok oslanjanje na njih može biti opasno s obzirom na brzinu promena u današnje vreme. Sve češće radimo u kompleksnom okruženju u kome se stvari ne mogu predvideti, a na nama je da naučimo da funkcionišemo u nejasnim situacijama tako što ćemo raditi male eksperimente i pratiti šta će se dogoditi nakon toga.
Iako naučni pristupi mogu biti izuzetno korisni, mnogo puta prosto ne možemo da ih primenimo. Bavimo se ljudima koji su različiti i svaka interakcija koju imamo je jedinstvena. Pored nauke,moramo da razvijemo dobre, utemeljene odluke i sposobnost da vodimo razgovor na najprikladniji način.
Da, potrebni su nam podaci HR naučnika, ali su nam takođe potrebni mudri umetnici – ljudi koji mogu da razumeju značenje podataka i informacija, uključujući i one nejasne informacije koje nam naša intuicija nameće; ljudi koji razvijaju velike, inovativne, namenske strategije koje pokreću naše organizacije. Ovo je posebno važno u globalnom okruženju gde moramo da se prilagodimo različitim kulturama, jezicima i zakonima o radu i da održavamo delikatni balans između centralizacije i decentralizacije – nešto što ne može da se kopira od druge organizacije ili nešto što se ne zasniva isključivo na algoritmima i pravilima.
Veliki problem je što naši partneri u drugim poslovnim oblastima žele da HR postane nauka. Sve druge oblasti biznisa se zasnivaju na nauci i poslovni lideri se često pitaju zašto HR nije postavljen na isti način. Ali HR je drugačiji od ostalih poslovnih oblasti ili je, u najmanju ruku, manje otvoren za nauku. Zapravo, nauka prestaje da bude korisna na višem, strateškom nivou u svim oblastima poslovanja. Poslovna strategija je umetnost i uvek će biti. Ali zbog ljudskog okruženja u kome radimo i koji je jako kompleksan, HR zahteva umetnost na mnogo nižim nivoima. Tako da treba da pokažemo poslovnim liderima da koristimo nauku tamo gde je prikladno, ali takođe moramo da ih edukujemo da će naš i njihov odnos sa ljudima uvek ostati pitanje umetnosti i da im pomognemo da se razviju kao efikasni umetnici svoje organizacije.
Jasno je da su za unapređenje HR profesije potrebni nauka i podaci, ali kao što sam već napomenuo, mnogo je važnije da naučimo da se nosimo sa nejasnim situacijama, vodimo efikasne razgovore i stvaramo strategiju koja je orjentisana na ljude. Razlika koja pravi razliku je umetnost, a ne nauka.
Dođite na „Art Of HR“ konferenciju i saznajte kako da postanete efikasniji u svojoj umetničkoj HR ulozi!
Jon Ingham radi kao nezavisni analitičar, trener i konsultant širom sveta. Kroz nove tehnologije i inovacije, Ingham pomaže kompanijama da primene nova akademska istraživanja, na način da generišu konkurentsku prednost kroz svoje zaposlene. Jon učestvuje na vodećim konferencijama širom sveta, treću godinu za redom je predsedavajući na vodećoj Evropskoj HR konferenciji „HR Tech Europe“ u Amsterdamu. Njegovo iskustvo iz M&A poslova uključuje interno spajanje Diageo Ireland (Guinness i UDV), kao i TUI (Thomson Holidays i Lunn Poly retail chain).
