`Javnost nespremna da prihvati realnost`
Izrada rebalansa budžeta će početi nakon što se u detalje procene štete od poplava, a nakon toga, početkom jeseni, održaće se nova runda pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio je ministar finansija Lazar Krstić.
Cilj nam je da sa MMF sklopimo aranžman iz predostrožnosti, što nas ne obavezuje da osigurana sredstva i iskoristimo. Što se tiče ostalih međunarodnih finansijskih institucija, one su nam osigurale povoljne kredite za sanaciju šteta nastalih od poplava, izjavio je Krstić u intervjuu Mađar so-u.
Ako ide sve po planu, iz različitih izvora EU od jeseni možemo računati na pomoć koja može dostići i 100 miliona evra. Naravno, pomoć stiže iz svih krajeva sveta, ali ipak, najveći deo tereta ćemo snositi sami, rekao je Krstić.
On kaže da rebalans budžeta ne zavisi od elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, ali je ovo ipak faktor koji ima veoma značajan uticaj na privrednu i finansijsku situaciju zemlje. Trenutno stanje još više otežava ciljeve, dugoročnu stabilizaciju državnog duga i smanjenje budžetskog deficita.
Računamo na pomoć tokom predstojeće donatorske konferencije jer sami nismo u mogućnosti u potpunosti finansirati obnovu zemlje. Za nekoliko nedelja će biti poznati detalji rebalansa budžeta, kaže Krstić.
Ministar smatra da je potrebno ozbiljno raditi na suzbijanju sive ekonomije, odnosno na reformi poreskog sistema, ali moramo biti svesni da ovi napori neće doneti željene rezultate i bićemo primorani da štedimo gde god je to moguće.
Čini se da javnost nije spremna da prihvati ovu činjenicu. Od septembra prošle godine govorimo o previše glomaznom državnom aparatu čije je finansiranje suviše veliki teret, rekao je Krstić.
On je ocenio da, osim toga, javna preduzeća takođe "žderu" novac, te da će uvođenje mera štednje u ovim segmentima zahtevati mesece, možda i godine. Istovremeno Srbija troši suviše para u poređenju sa zemljama regiona na plate i penzije.
Nije realno da su plate u javnom sektoru mnogo više nego u zemljama koje su u mnogo boljem finansijskom stanju. Srbija je godinama birala lakši put, umesto da je krenula putem reformi, uzimala je kredite da bi ućutkala nezadovoljne, rekao je Krstić.
Ministar je dodao da reforme nekoliko godina mogu negativno da se odraze na standard. Ali zauzvrat će ljudi nakon tog vremena moći normalno da žive. Ukoliko ne započnemo stroge i sveobuhvatne reforme, pre ili kasnije ćemo morati da platmo mnogo veću cenu, naglasio je Krstić.
On je izjavio da je cilj da se tokom sledećih tri-četiri godine zaustavi rast državnog duga i da se nakon toga počne sa njegovim smanjenjem.
Da bi to postigli, pored smanjenja deficita moramo da ostvarimo i privredni rast, moramo ići unapred na polju investicija. To međutim nije moguće ukoliko ne ojačamo poverenje u platežnu moć države. Zbog toga je od ključne važnosti da sklopimo sporazum sa MMF, zaključio je Krstić.
Foto: Beta
