Bez značajnog `plavljenja` BDP
Negativan uticaj poplava na rast bruto društvenog proizvoda neće biti veći od 0,5 odsto, jer će procenjeni uticaj od dva do tri odsto, ili 0,6 do milijardu evra, biti znatno umanjen sa obnovom uništene imovine, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je, na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalnog monitora, kazao da bi i bez poplava BDP ostvario nulti rast, a da bi fiskalni deficit iznosio oko osam odsto.
Arsić je predočio da je šteta koju su poplave nanele privredi mnogo veća u proizvodnji, nego na objektima, a posebno u poljoprivredi.
Ipak, poplavljeno je samo tri odsto obradivih površina, ili 80.000 hektara, tako da se u poljoprivredi očekuju mnogo manje štete u prinosima, nego kada je ona pogođena sušom.
Imovina je u poplavama najviše oštećena u infrastrukturi, a energetski sektor može imati veće štete ako TENT ove godine ne uspe da povrati proizvodnju na uobičajeni nivo.
Poplave neće značajno oboriti BDP, ali će povećati fiskalni deficit za 0,2 do 0,3 odsto, naveo je Arsić.
