Spoljni dug smanjen, ali javni raste
Prema analizi koju je objavila Narodna banka Srbije, spoljni dug Srbije u prva tri meseca ove godine smanjen je za 338,2 miliona evra, dok je sa druge strane javni dug, u porastu za 365,8 miliona evra.
Spoljni dug Srbije, odnosno ukupna zaduženost države i privatnih preduzeća prema stranim poveriocima, iznosio je 25,5 milijardi evra, dok je sa druge strane javni dug, odnosno ukupna zaduženost države i javnog sektora, na kraju marta iznosio 20,5 milijardi evra.
Prema analizi NBS, značajno je nastavljeno smanjenje učešća spoljnog duga u BDP i to na 80 odsto, dok je sa druge strane, učešće javnog duga u procenjenom BDP povećano na 65,1 odsto.
Kada je reč o spoljnom dugu, banke su nastavile trend razduživanja, ali je i javni sektor smanjio svoj spoljni dug u inostranstvu, kako se navodi, mahom zahvaljujući smanjenju duga centralne banke prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Jedino su preduzeća, kako je navedeno, tokom prva tri meseca 2014. povećala zaduženje u inostranstvu. Zahvaljujući smanjenju spoljnog duga, svi indikatori spoljne solventnosti su dalje poboljšani.
Posebno je značajno poboljšanje indikatora koji spoljni dug posmatra u odnosu na izvoz robe i usluga i za koji se često ističe da je najvažniji među indikatorima, s obzirom na to da izvoz predstavlja osnovu održivog servisiranja spoljnog duga.
Prema analizi centralne banke, pored indikatora spoljne solventnosti, povoljniji su i indikatori spoljne likvidnosti u odnosu na prethodno tromesečje.
Najznačajnije je, kako je navedno, poboljšanje indikatora koji prati učešće otplate spoljnog duga u izvozu robe i usluga, koji je tokom prvog tromesečja smanjen za četiri procentna poena, na 27,2 odsto.
S druge strane, usled zaduživanja države emisijom dugoročnih obveznica na domaćem tržištu, javni dug je tokom prvog tromesečja povećan. Indikatori održivosti javnog duga su pogoršani, osim onih koji ga posmatraju u odnosu na izvoz.
Takođe, dinamika dospeća je uticala na pogoršanje indikatora održivosti, nakon tri tromesečja poboljšanja. U najvećoj meri je pogoršan indikator koji posmatra otplatu javnog duga u odnosu na budžetske prihode, koji je u prvom kvartalu povećan na 39,1 odsto.
Povećano je i učešće otplate javnog duga u BDP-u na 15,7 odsto, izvozu robe i usluga na 33,2 i izvozu robe i usluga kada im se dodaju doznake 28,4 odsto, navedeno je na sajtu NBS.
