Manji uvoz polovnjaka, a više novca za državu
Ove godine se očekuje uvoz oko 100.000 polovnih vozila, ali iako je to za dvadesetakak hiljada manja nego u 2013, država će inkasirati neuporedivo više novca zahvaljujući merama koje je preduzela u regulisanju ove oblasti.
Ako je prosečna cena uvezenih vozila 3.000 evra, u budžet Srbije će se samo na osnovu PDV (carina na polovna vozila iz EU je ukinuta) sliti 60 miliona evra.
Srbija je od početka godine uvela niz mera u nastojanju da uredi tržište polovnih vozila i to je veoma dobro, kaže za Novosti generalni direktor kompanije V8 Jovan Radić, čija firma se bavi uvozom vozila.
Od 1. januara se vrednost vozila koje se uvozi procenjuje na osnovu kataloga AMSS na svim carinarnicama čime su izbegnute brojne manipulacije, tvrdi Radić.
Ranije su, recimo, mnogi "papirološki" uvozili automobile iz Nemačke preko Italije, pa se onda primenjivao italijanski katalog za procenu koji je dosta povoljniji od nemačkog. Sada toga više nema.
Druga mera je izazvala dosta nezadovoljstva, a stupila je na snagu 19. aprila ove godine. Prvih dana je uvoz skoro potpuno stao, da bi se, ipak uskoro vratio "u normalu".
Država je propisala da prvo dovezete automobil u carinsko skladište. Zatim da na osnovu potvrde koju uzmete od Agencije za bezbednost saobraćaja dobijete pravo da izuzmete vozilo sa carine i da ga odvezete do jedne od šest ovlašćenih institucija koje će obaviti kontrolu.
Tek kada dobijete sve potvrde da je automobil regularan i saobrazan papirima, pristupate carinjenju, kaže Radić.
Međutim ta uredba je počela da se sprovodi nešto drugačije. Sada je omogućeno da odmah platite carinu pa da posle obavljate pregled. što je znatno ubrzalo ceo proces, ali je donelo i određene rizike.
Radić kaže da je do sada u praksi zabeleženo dosta slučajeva da ocarinjeno vozilo ne može da prođe kontrolu, jer ne ispunjava određene kriterijume. To je rizik sa kojim svi koji se odluče da izmene "red poteza" moraju da računaju.
Najjeftiniji najviše poskupeli
Jasno je da su nove mere države uticale na poskupljenje polovnih vozila u proseku za 300 do 500 evra. Izdaci za Agenciju za bezbednost saobraćaja (3.280 din plus takse), ustanovama za kontrolu (5.900 plus PDV), ležarina na carini, šlepovanje sa carine na kontrolu i nazad, na kraju, zna se, plaća kupac.
Najviše su pogođeni oni koji kupuju najjeftinija vozila. I tu bi država morala da nađe neku meru da ne bude isto opterećen onaj ko je kupio vozilo od dve-tri hiljade evra i onaj ko pazari polovnjaka od 50 hiljada evra, kaže Radić.
