Da li su radne akcije izvodljive?
Sve se češće spominje da bi radne akcije i javni radovi mogli da budu temelj za obnovu zemlje i saniranje posledica poplava, ali uz neophodnu procenu štete, mora se utvrditi ima li država novca i potrebe da na taj način delimično ublaži nezaposlenost.
Ideja je bliska i Ministarstvu rada i Ministarstvu omladine i sporta, ali prvi konkretniji predlog iznela je guverner Jorgovanka Tabaković koja je istakla da bi masovni javni radovi mogli da smanje nezaspolenost tako što će javnim radovima moći da se obezbedi radni staž i penziono osiguranje.
Da bi iskazani entuzijazam zaista mogao da bude isplativ, ali uz novčanu naknadu, primetila je i država. I to, najpre u železničkoj infrastrukturi.U Srbiji je u javnim radovima prošle godine bilo angažovano 1.600 ljudi, sa platom do 26.000 dinara.
Susedna Hrvatska je posle poplava pozvala gotovo 1.000 meštana da saniraju teren, tokom šest meseci, za naknadu od 460 evra bruto. Za takav poziv, ovde se čeka procena štete, kako bi se ustanovilo kakve su zaista potrebe države.
Nikola Papak iz Ministarstva omladine i sporta kaže da je jako važno mlade zaštiti od zloupotreba. Treba da budu jasno definisana njihova prava, da se jasno znaju obaveze onih koji organizuju te akcije, kaže Papak.
Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin kaže da će država reći šta su njene potrebe i šta nudi, ističući da treba utvrditi da li ćemo javnim radovima da oživimo sektor ili ugasimo konkurenciju.
Za svakoga ko bude hteo da radi biće posla, tako ovih 750 hiljada ljudi na evidenciji i još 49 hiljada primalaca socijalne pomoći treba da imaju prioritet, ali ne da previše biraju. Ne možemo reći da će svi dobiti posao ali šansu da učestvuju, to sigurno, kaže Vulin.
Ideja je da oživimo ideju da se kroz javne radove uposlimo, a ne da stvorimo monopol i nekoga ograničimo da radi. Najbitnije je da u ovom trenutku vidimo šta su prioriteti. Koristićemo dobrovoljni rad, besplatni rad, ali i rad preduzeća koja ćemo plaćati, kaže Vulin.
Budžet je već u velikom deficitu i veoma je teško iz njega izdvajati velika sredstva za takvu vrstu radova. Drugo, preduzeća u oblasti građevine su osposobljena sa stručnjacima i opremom da izvedu javne radove koji zahtevaju stručnost u izgradnja mostova, puteva, regulisanje reka.
Treće, današnji nivo tehnologije je takav da intenzivnim radom na masovnim projektima ne bi mogao da se dobije efekat koji se očekuje, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec.
Država bi, kažu, umesto toga, trebalo da omogući uslove da ljudi koji su shvatili da u ovakvoj situaciji mogu brzo i efikasno da se organizuju, iskoriste preduzetnički duh i pokrenu sopstveni biznis.
Foto: Beta
