Aleksandar Đorđević: Deca moraju biti prioritet
Aleksandar Saša Đorđević, nacionalni ambasador UNICEF-a u Srbiji, prisustvovao je druženju sa prijateljima UNICEF-a redovnim mesečnim donatorima, koje je organizovao UNICEF u hotelu Square Nine u Beogradu. Tom prilikom, zamolili smo ga za kraći razgovor.
FOTO: © UNICEF/Srbija/Nebojša Babić
I pored obaveza, odvojili ste vreme da pozdravite prijatelje UNICEF-a, ljude dobre volje, koji kao i vi pomažu deci Srbije.
Trudim se da podržim sve akcije UNICEF-a, koliko je to u mojoj moći. Mislim da ukoliko se bavimo decom na kvalitetan način i ukoliko im pružamo kvalitetnu edukaciju, time kreiramo budućnost zdravijeg društva. Zato UNICEF ima veliku ulogu kako u Srbiji tako i svuda u svetu, zato sam ja ovde, zato podržavam i podržavaću ih celog života. Velika je odgovornost na nama starijima. Pomažu nam ljudi dobre volje, pomažu nam svi ovi prijatelji UNICEF-a, sponzori kao što je hotel Square Nine, donatori, i ja sam im u svoje i u ime Unicefa zahvalan na tome.
Kad se govori o pomoći, misli se na materijalnu, ali i na socijalnu…
Naravno, misli se na osmeh, na pruženu ruku detetu, na lepu reč koja će mu izbrisati suzu. Materijalna pomoć je bitna da bi stručni timovi UNICEF-a mogli da ispune programe koji su napisani za pedagoge, pedijatre, psihologe, potreban je novac da bi se ti programi ostvarili u školama i obdaništima, bonicama. Da bi se programi sproveli na terenu, ali i da bi se lobirali i doneli zakoni koji su prilagođeni potrebama dece i njihovih porodica. Sve je to mandat UNICEF-a.
Na primer, imamo fenomenalnu akciju koja je po meni ključ odrastanja: „Škola bez nasilja“. U poruci definisanoj u naslovu akcije je namera da dete celo odrastanje koje se odvija u školi provede u dobrom okruženju koje je podsticajno za učenje, bez nasilja, pa da samim tim postane bolji čovek: nisam ga pretrpeo, nisam bio nasilan prema bilo kome, to je, priznaćete, veoma zdrava priča. Voleo bih kad bi se svi još više uključili u ovaj program. Znam da je Ministarstvo prosvete angažovano , ali bi voleo da se i drugi još više uključile u ovaj program. Znam da živimo u vreme ekonomskih problema i da nam je svima teško, ali postoje i postojaće ljudi dobre volj koji nam pomažu i mi smo im zahvalni na tome.
Unicef je prisutan i aktivan na celom svetu. Šta je glavna tema na koju treba posebno obratiti pažnju u Srbiji?
Mislim da je važno da nam današnja deca budu prioritet. Ne samo da pričamo da su oni naša budućnost. Ajmo sada da im pomognemo da odrastu uz našu podršku. Time gradimo zdravu naciju i budućnost našeg društva. Najveći problem je što je dece u Srbiji sve manje. Izuzetno sam se zauzeo za rad u školi. Škola je ključni momenat za odrastanje mladog čoveka. Ono što se desi u školi, među drugarima, izuzetno utiče na odrastanje. Naravno da je bitna porodica od koje sve počinje, ali deca su vezana i za školu, ona u školi primaju veoma bitan, pa nekad i presudan uticaj koji ih formira kao ličnost. Zato su po meni UNICEF-ovi programi namenjeni školi naša najvažnija aktivnost.
Uprkos tome što se pogramu „Škola bez nasilja“ dobro sprovodi, među školskom decom ipak postoji nasilje.
To nije samo kod nas i to je nemoguće izbeći, ali je moguće smanjiti ga na najmanju moguću meru. To je naš cilj. Dužnost nam je kao roditelja i starijih da to uradimo. Da osiguramo da je ovaj program u svim našim školama prisutan, da su uvedene sve mere koje on donosi i da se svi pridržavaju onoga za šta su odgovorni. Tu su uključeni i direktori, nastavnici, svo osoblje škole, ali i roditelji, učenici, cela lokalna zajednica. Ne možemo da eliminišemo agresiju, nažalost, ali možemo kao dobar tim, da je smanjima na najmanju moguću meru. A to je doprinos UNICEF-a.
Foto: © UNICEF/Srbija/Nebojša Babić
