Kad nameti sirotinji nemaju alternativu
U Srbiji je premalo bogatih, od kojih premalo njih plaća poreze, a i kad bi ih svi plaćali i kad bi te poreze duplirali, to i dalje ne bi bilo ni blizu ušteda koje bi donelo smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, smatraju stručnjaci.
Razlog je, bar za Srbiju, jednostavan: penzionera ima oko 1,7 miliona, zaposlenih u državnom sektoru oko 450.000, dok je broj bogatih ljudi svega nekoliko desetina hiljada.
Ni u jednoj zamlji u svetu porezi na imovinu i luksuznu robu ne donose znatan procenat budžetskih prihoda. Najznačajniji poreski prihodi u svetu, Evropi, pa i u Srbiji su porezi na potrošnju, PDV i akcize, zatim doprinosi za socijalno osiguranje i porezi na dohodak, kaže za Novosti profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On ističe da u Srbiji već sada postoji nekoliko poreza čiji je cilj da se progresivno oporezuje luksuzna imovina, kao što su porezi na nekretnine velike vrednosti, automobile, jahte, čamce, oružje.
Računica, iz ugla državnog budžeta, nažalost, na strani je onog siromašnijeg dela. Što ne znači da bogati ne treba da se oporezuju, već samo da od njih može da se „uzme“ u zbiru znatno manje novca. Smanjenjem plata i penzija dobile bi se uštede od 450-600 miliona evra na nivou godine, navodi Arsić.
Sada oko 20.000 ljudi, koji ostvaruju trostruko veću zaradu od proseka, plaća godišnji porez, a država po tom osnovu dobija oko četiri milijarde dinara. Ako bi se broj onih koji plaćaju ovaj porez, kao i poreska stopa, duplirali (povećanje sa 10 i 15 na 20 i 30 odsto) država bi ostvarila dodatne prihode od oko 10-12 milijardi dinara, odnosno od oko 100 miliona evra.
Prethodna hipotetička računica pokazuje da bi se čak i u slučaju ekstremnog povećanja poreske stope i obuhvata ostvarili dodatni prihodi koji iznose tek petinu ušteda koje bi se mogle ostvariti smanjenjem plata i penzija.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ističe da je najlakše napuniti budžet smanjenjem plata i penzija, kao i poskupljenjem struje i gasa.
Ne može neko džipom vrednim 80.000 evra da dovozi dete u vrtić, a da istovremeno plaća subvencionisani račun za tu uslugu, jer se vodi kao nezaposlen. Treba uvesti socijalne karte. Postoji bezbroj načina da se zavede više reda i to ne samo u oblasti socijalnih davanja, ističe Ranka Savić.
Apsolutni sam protivnik smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, da sada jedna medicinska sestra, na primer, sa 20 godina staža i svim uračunatim dnevnim i noćnim dežurstvima ima jedva 33.000 dinara, i treba da očekuje još manju platu.
Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće prebrojati bogate u Srbiji? Zvanični podaci pokazuju da tek nešto više od 19.000 ljudi uredno plaća godišnji porez na dohodak, pošto imaju prihode trostruko veće od proseka.
Moguće je povećati broj ljudi koji plaćaju godišnji porez, ali nikada neće biti oporezovani svi koji ostvaruju dohodak iznad zakonske granice, ukazuje profesor Arsić.
Relativno lako se može uvesti red u oporezivanje sportista, estradnih umetnika, advokata, ali će biti teško oporezovati dohotke velikog broja vlasnika radnji i malih i srednjih preduzeća koji nalaze načina da izvuku novac iz firmi u njihovom vlasništvu. Učestalije kontrole i pooštravanje kazni su ključni da se suzbije siva ekonomija u segmentu dohodaka.
