Danas: Tajkuni hoće pomoć države
Iako srpska privreda grca u nelikvidnosti, nekoliko desetina firmi će ipak, prema odredbama Zakona o stečaju, moći da računa na odlaganje ogromnih obaveza ukoliko poverioci i sud prihvate njihov unapred pripremljen plan reorganizacije.
Ulazak u „dirigovani stečaj“ nije laka procedura jer je potrebno obezbediti podršku širokog kruga poverilaca, od države, banaka, javnih preduzeća, privatnih dobavljača pa do zaposlenih.
To podrazumeva da vlasnik firme ili povezanih preduzeća mora da ima dobar „pregovarački potencijal“, a značajan argument je i činjenica da dugovi višestruko premašuju vrednost imovine tih firmi.
Pročitajte i>>>Stečajem protiv stečaja
Najviše zahteva za uvođenje predstečajnog postupka podneto je Privrednom sudu u Beogradu, čak 32, od čega je u 20 predmeta odobren plan reorganizacije, dok se kod njih 12 čekaju ročišta. Za sada, niko nije odbijen.
Kod tog suda je i najviše zvučnih imena kompanija koje su se doskoro predstavljale kao veliki privredni sistemi. Među zahtevima su Luka Beograd, Interkomerc, Beohemija i Unifarm, Veterinarski zavod, Imes, ITM grupa, Bomeks, Gemaks, Asprom, Caričin grad…
Od ukupno 43 milijarde dinara koliko samo bankama duguju preduzeća koja su podnela zahtev za predstečaj, a on još nije usvojen, najzaduženiji je Interkomerc koji, sa svojim firmama duguje oko 11 milijardi.
Veliki dug imaju zbirno i četiri preduzeća u vlasništvu ne mnogo poznatog Dejana Babića – ITH, Unifarm, Unifarm Medicom i Toza Marković, koja su u blokadi za iznos od oko sedam milijardi dinara.
Sledi Beohemija sa ukupnim dugom po kreditima od 4,5 milijardi, potom Veterinarski zavod Zemun Dragana Đurića, koji sa matičnom Zekstrom i privatizovanom Optikom ima blokadu od preko dve milijarde.
Najveći deo tih preduzeća drže ljudi koji su u nekom trenutku bili tranzicioni dobitnici, koji su imali dobar biznis, koristili brojne državne privilegije. Uglavnom su se obogatili na uvozu, jakom dinaru, trgovini, koristili sve moguće pogodnosti koje je država davala od jeftinih kredita, zajmova za likvidnost…
Oni su stajali u redu kod Fonda za razvoj, kod banaka. To su preduzeća koja su se prefinansirala, odnosno raširili delatnost da više ne mogu to da isfinansiraju, kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Savić smatra da ta preduzeća mogu da reše probleme u okviru svojih finansijskih imperija tako što bi suzili posao, prodali neke firme da bi mogli da servisiraju one koje imaju šansu da prežive, a ne da staju u red kod države.
Neka se odreknu neke imovine, i zatvore svoje obaveze prema državi, dobavljačima i zaposlenima. Država mora da vodi računa o svim preduzećima, ali treba da preračuna šta je šteta a šta dobit, i ne može da pomaže samo odabranima.
Ako pomognete tim preduzećima, vi ih amnestirate. Država im je već, činjenjem ili nečinjenjem, pomogla da zarade prvi milion. Oni svoj veliki profit nisu delili sa građanima, a sada kada su u finansijskim problemima, očekuju da taj teret snose građani i budžet, kaže profesor Savić.
