Breme potrošačke korpe

Prema zvaničnoj statistici, potrošačka korpa u februaru je iznosila oko 60 hiljada dinara, dok Nacionalna organizacija potrošača procenjuje da je taj iznos i dvostruko veći. Najskuplje u Novom Sadu, najjeftinije u Nišu.

većina kupaca više nema previše izbora, jer su cene na tržnicama često u nivou onih u trgovinama. Takođe, sve više se okreću kupovini na odloženo u velikim marketima, čekovima, kreditnim karticama…

Ni trgovci nisu zadovoljni. Kažu, troši se sve manje, a kupci sve češće povrće kupuju na komad, a ne kao nekada.
Na koji način građani troše u supermarketima i analiza dugovanja za komunalne usluge, govore o tome kakav je životni standard prosečne srpske porodice, kažu ekonomisti.

Povratak čekova i odložena plaćanja od 60 do 90 dana sasvim sigurno ukazuju na to da građani ne mogu iz meseca u mesec servisirati obaveze prema državi i da omoguće sebi pristojnu potrošačku korpu, kaže ekonomista Nikola Makojević.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da se ništa ne može spasiti pojedinačnim slučajevima.

Neće nas spasiti jeftino povrće, no dolazak proleća. Ne možemo živeti od trenutne situacije, mora se pronaći sistemsko rešenje koje već godinama nedostaje, objašnjava Nikolić.

Prosečna zarada u januaru i februaru bila je oko 38 hiljada dinara. Najskuplja potrošačka korpa bila je u Novom Sadu, čak 72 hiljade, dok su najniže troškove imali stanovnici Leskovca, Valjeva i Niša.