Da li je rad na lizing povratak u robovlasništvo?

Procenjuje se da oko 50.000 ljudi u Srbiji radi na lizing, a sindikati tvrde da su uskraćeni za mnoga prava i da je reč o povratku u robovlasništvo. Iznajmljivanje radnika, postaje sve češća praksa zapošljavanja u Srbiji.

Recept je sledeći: Radnika zapravo zapošljava agencija, a ne firma u kojoj provodi svoj radni dan. U toj agenciji najčešće ima ugovor na određeno od šest meseci ili godinu dana. Agencija isplaćuje platu, poreze, doprinose, overava zdravstvenu knjižicu i uz proviziju ga iznajmljuje ga nekoj firmi onoliko dugo koliko je potreban.

I kada im radnik više ne treba, firma to saopšti agenciji. Kako su ugovori na određeno vreme, ukoliko nema interesovanje neke druge firme, onda za dan završiš na ulici, kaže sagovornica Politike.

Tako je i ona ostala bez posla, a kako nije imala posao „za stalno”, ni poslodavac, ni firma kojoj je bila iznajmljena nisu imali obaveze prema njoj. U prevodu, nije bilo otpremnine. Njena plata je bila 70.000 dinara. Koliko je agencija dobijala od kompanije, nije saznala, a ta informacija se smatra poslovnom tajnom.

Koliko tačno ljudi u Srbiji radi na lizing, ne zna se. Procene sindikata i udruženja poslodavaca su da ih je oko 50.000. Za sindikalce je to povratak u robovlasništvo, jer degradira sva stečena prava radnika.

Pročitajte i>>>Rad na lizing – za i protiv

Poslodavci o ovome nerado govore, ali, ipak, kažu da ne čine ništa nelegalno. Koriste mogućnost koja im se pruža, a to rade mnoge firme, od najvećih telekomunikacionih do energetskih kompanija.

Treba odmah reći da ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit, jer ga niko ničim nije zabranio. Štaviše, skupština je u februaru 2013. godine usvojila Zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za zapošljavanje.

Međutim, ova oblast nije uređena. Agencijama za lizing trebalo je da se pozabavi Zakon o radu, ali je nacrt povučen uoči izbora. Ovaj način zapošljavanja na Zapadu postoji dvadesetak godina, ali je tamo stopa nezaposlenih mala, pa lizing radnika "ne bode oči".

U situaciji kada je 25 odsto građana Srbije bez posla, postoji opasnost da poslodavci ovo iskoriste pa da lizing umesto presedana postane pravilo za zapošljavanje. Računica poslodavaca je jasna. Jeftinije je platiti proviziju agenciji nego imati obaveze poput plaćenog bolovanja, odmora, otpremnine u slučaju otkaza…

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, smatra da država mora konačno da kaže šta želi da učini sa fenomenom iznajmljivanja radnika. Ili da kaže da je to nedopustivo, pa da ih zabrani ili da ih ubaci u Zakon o radu i postavi neka pravila.

Trenutna situacija je najgora, jer te agencije postoje, rade potpuno legalno, a radnike u njima niko ne štiti. Često su prijavljeni na minimalce, a agencija od firme koja ih iznajmljuje dobija znatno veće iznose, kaže Ranka Savić.

Međutim, u agenciji Adecco, jednoj od najvećih koja se bavi ovim poslom, tvrde da je ovakav način zapošljavanja pozitivno uticao na funkcionisanje tržišta rada, a samim tim i na povećanje konkurentnosti čitave ekonomije.

Prava zaposlenih na ovaj način su jasno i precizno definisana i ono što je najvažnije, imaju potpuno ista prava i obaveze kao kandidati koji se zapošljavaju direktno u kompaniji i ta prava su definisana su ugovorom o radu.

U potpunosti podržavamo napore Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike da se novim zakonom o radu ova oblast dodatno uredi, kaže za Politiku menadžer u Adeccu Marko Kolenc.

U Infostudu, koji na svom portalu ima veliki broj oglasa za posao, kažu da do sada nisu imali oglase za radnike na lizing. Razlog je verovatno taj što kompanije direktno komuniciraju sa agencijama za zapošljavanje.

Može se zaključiti da iznajmljivanje radne snage može biti primamljivo kompanijama zbog uštede, a oni koji se zaposle na ovaj način moraće da računaju na manje zarade nego da su u stalnom radnom odnosu, navodi Elena Erdeljanović sa Infostuda.