Imajte na umu ovako nešto dok čitate i pišete
97 odsto ljudi kada prvi put isproba novu olovku, napiše svoje ime.
Čitanje je bolji način da povećate svoj rečnik od gledanja televizije. Knjige sadrže 50 odsto više retkih reči nego udarni televizijski program.
Informacije se bolje pamte kada se hvataju beleške.
Više informacija se zapamti ako su rečene kroz priču nego kada su taksativno nabrojane.
Dobrom pričom može se manipulisati emocijama i mišljenjem slušalaca i čitalaca.
Klišee mozak skoro pa ne registruje, uvek treba biti kreativan i inovativan u izražavanju.
Ukoliko se ne bavite pisanjem, trebalo bi da počnete. Pisanje je dobro za vaše mentalno zdravlje. Ono ima isti efekat na mozak kao meditacija. Disanje se usporava i ulazi se u ’zonu’ gde reči, bez zadrške, iz glave prelaze na papir. Pisanje može bti efikasna metoda za smanjenje stresa. Sledeći put kada ste pod stresom, umesto na svojim voljenima, istresite se na listu papira.
Čitanjem i pisanjem povećava se rečnik i vežba kreativnost, ali šta se sve dešava u mozgu za vreme tih procesa? Mnogi naučnici su sprovodili studije kako bi bolje razumeli čitanje i pisanje i došli su do veoma zanimljivih rezultata.
Za proces pisanja bitni su čeoni (frontalni) i temeni (parijetalni) režanj mozga. Deo mozga koji je zadužen za čitanje i pisanje nalazi se u frontalnom režnju, koji je odgovoran i za mišljenje, pamćenje i razum, dok je temeni deo mozga je zadužen za interpretiranje reči i jezika.
Da li ste se ikada zapitali, zašto kada hvatate beleške bolje pamtite? Odgovor se nalazi u skupini moždanih ćelija poznatoj kao retikularni aktivacijski sistem (RAS). Njegova funkcija je filtriranje svih informacija koje mozak mora da obradi i određivanje prioriteta među njima. Kada uzmete olovku u ruke i počnete da pišete, RAS ovu informaciju stavlja u prvi plan, što pokreće ostale centre u mozgu da na nju obrate pažnju.
Ukoliko slušate nešto bez zapisivanja poput Power Point prezentacije, u mozgu se aktiviraju dva centra – Broka oblast i Vernike region. To su dva centra koja obrađuju jezik, odnosno gde reči dobijaju značenje, ali ništa više od toga. Međutim kada vam neko priča priču, u mozgu se ne aktiviraju samo jezički centri, već i delovi mozga koji su povezani sa iskustvenim doživljajem priče.
Na primer, ukoliko priča uključuje radnju poput trčanja ili šutiranja, aktiviraće se i motorni korteks (deo kore velikog mozga). Ukoliko priča opisuje detalje, kao na primer „slane usne“ izazvaće čulni doživljaj. Mozak reaguje kao da vi doživljavate ispričano.
Naučnici su takođe otkrili da pripovedanje priče može da ’usadi’ emocije, misli i ideje u mozak slušaoca. Prema studiji izvedenoj na Princeton univerzitetu, kada je posmatrana moždana aktivnost žene koja je pričala priču i njenih slušalaca, utvrđeno je da se tokom priče moždana aktivnost slušalaca sinhronizovala sa njenom.
Pisci i pripovedači imaju snagu da utiču na druge. Sa uzbudljivom pričom, punom detalja, može se aktivirati mozak čitalaca i slušalaca, čineći da se osećaju kao da su oni to iskusili. Da bi postigli pun efekat svog pripovedanja, izbegavaju upotrebu ustaljenih jezičkih konstrukcija.
Zašto izbegavati klišee otkrili su istraživači u Španiji kada su radili studiju kako mozak reaguje na različite vrste reči. Otkrili su da su uobičajene konstrukcije poput ’težak dan’ postale toliko poznate mozgu da on ne interpretira njihovo pravo značenje. Klišei su možda budili čulnu reakciju u mozgu kada su prvi put skovani, ali pošto su toliko puta ponovljeni, više nemaju isti efekat. Iz tog razloga dobri pisci izbegavaju upotrebu klišea, trudeći se da na nove i kreativne načine probude čula kod čitalaca.
