Naftne bušotine u Crnoj Gori na čekanju
Prvi tender za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u crnogorskom podmorju kod Ulcinja, koji je otvoren avgusta prošle i trebalo da traje do februara ove godine, produžen je do maja, istakao je Vladan Dubljević, pomoćnik ministra ekonomije Crne Gore.
Kako je Dubljević rekao za Novosti interesovanje kompanija za ulazak u ovaj posao je veliko.Uz ponudu, naftne kompanije su obavezne da uplate po 35.000 evra. Budućim poslom biće obuhvaćeno 13 ulcinjskih blokova, površine do tri hiljade kvadratnih kilometara.
Istražni prostor Crne Gore zauzima 21.500 kvadratnih kilometara. Od toga kopnu pripada 13.000, dok je ostatak pod morem. Od ukupno 20 bušotina koje su do sada postavljene, čak 16 je bilo instalirano između 1949. i 1966. godine. U to vreme sve poslove vodilo je preduzeće Nafta Crne Gore.
„Ništa do sada nije istraženo u tolikoj meri da bi sa sigurnošću mogli da kažemo kolike se količine nafte i gasa tamo nalaze. Bilo je u prošlosti nekih istraživanja koja takođe nisu dala odgovor na to pitanje“, kaže Vladan Dubljević.
„Imamo indicije da bi mogle da se nađu izvesne rezerve ugljovodonika, a tu dilemu će otkloniti kompanije koje se budu prijavile na tender.“
Svetska statistika pokazuje, otprilike, da su od deset pokušaja pronalaženja komercijalnih rezervi svega tri do četiri uspešna. Da bi neka kompanija ušla u ovaj posao (istraživanje, bušenje) mora da obezbedi između 100 i 200 miliona evra, a sve to opet zavisi od veličine područja, dubine bušenja i drugih faktora.
U međuvremenu je skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet predložio parlamentu usvajanje zakona o porezu na ugljovodonike, kojim se stvaraju uslovi za oporezovanje prihoda i dobiti kompanija koje se bave istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa i da ta stopa iznosi 59 odsto.
„Na taj način uspostavlja se sistem za stabilne i izdašne državne prihode, uz istovremeno definisanje transparentne poreske politike na dugi rok, što je posebno važno u ovoj industriji“, kazao je ministar finansija Radoje Žugić.
Da crnogorsko ležište ipak nije toliko perspektivno smatra poslanik DPS Filip Vuković, i zbog toga se zalaže da zakon bude što stimulativniji.
„Ne treba praviti poređenja sa Norveškom, Rumunijom, koje su velesile u toj oblasti“, poručuje Vuković.
Kada krenu prva bušenja, Crna Gora će početi da ostvaruje prihode, a koliki će oni biti, nezahvalno je prognozirati. Vlada je usvojila fiskalnu politiku za ovaj posao što podrazumeva da država kroz sve nadoknade i takse dobije od 65 do 75 odsto profita kompanija koje uđu u projekat.
„Najbolju praksu u svetu ima Norveška, koja uzima čak 75 odsto profita. Od ovog posla Crna Gora će imati i indirektne koristi, jer kada dođu naftne kompanije trebaće im radna snaga, logistički centar. Sa sobom će dovesti servisne kompanije, iznajmljivaće hotele, njihovi vlasnici će dovesti porodice koje će putovati po zemlji, trošiće novac“, kaže Dubljević. „Sve će to biti u službi ’nove industrije’.“
