Vreme da pojeftine i dinarski krediti

Nakon sniženja kamata na dozvoljeni minus, uz stabilnu inflaciju i devizni kurs, ekonomisti smatraju da su se stekli uslovi da banke smanje kamatne stope na sve vrste kredita u dinarima.

Kamate na dozvoljeni minus su već korigovane u deset banaka. Pojedine banke već su počele da snižavaju kamate na gotovinske kredite, tako da se ovi zajmovi sada odobravaju sa kamatama već od 16,50 odsto.

Najavljuje se obaranje kamata na kreditne kartice koje su veoma visoke, u proseku, od 24 do 34 odsto na godišnjem nivou.

Građani su do sada uzeli oko 5,5 milijardi evra zajmova, od toga oko 3,5 milijardi evra su stambene pozajmice. Oko 130.000 korisnika ima problem sa otplatom, a smanjenje kamata na kratkoročne zajmove bi im olakšalo otplatu.

Trebalo bi očekivati da banke, nakon sniženja kamatnih stopa na dozvoljeni minus, smanje i kamate na kredite koje odobravaju privredi i stanovništvu, smatra dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.

Imamo stabilnu minimalnu inflaciju, koja je rekordno niska u poslednje dve decenije. Takođe je stabilan devizni kurs koji je već dve godine na približno istom nivou.

Ekonomisti smatraju da bi, imajući u vidu opšte uslove i odnos ponude i tražnje za kreditima, trebalo očekivati sniženje kamatnih stopa na dinarske plasmane poslovnih banaka.

Sniženje kamata na dinarske pozajmice moglo bi da se dogodi u narednom periodu, a dovoljno je da ih snizi samo jedna banka, pa da onda i druge to učine kako bi bile konkurentne. Pitanje je samo iznosa za koji će kamatne stope biti smanjene.

U celom svetu banke treba da zarađuju kad ide dobro, ali u vreme krize, kao i sve druge korporacije, treba da podele breme sa žiteljima države u kojoj rade, istakao je ekonomista Vladimir Krulj.

Situacija sa keš kreditima za stanovništvo pokazuje da je broj otplaćenih pozajmica mnogo veći od broja odobrenih, tako da je inicijativa NBS za snižavanje kamata na kredite ne samo dobra za građanstvo, nego i za bankarski sektor sa aspekta njihovih srednjoročnih planova.