Kuba nekad i sad
Piše: Zdravko Brkić
Pre tačno deset godina sam prvi put otišao na Kubu iz jednog jedinog razloga – da posetim Festival Cigara u Havani. Toliko sam toga čuo o tom svetskom skupu uživalaca cigara, da prosto nisam mogao da odolim i uspeo sam u svojim namerama. Danas, deset godina kasnije, idem 32. put i jednako sam uzbuđen kao i prvi put, jer taj odlazak na Kubu je fenomenalan i jedinstven opijat – ko jednom proba, ne zna da stane. A, ako se navučete, leka nema.
Pratio sam iz godine u godinu kako se stvari menjaju i prosto je neverovatno da se svaki put nešto novo dešava. Nije to više samo zemlja oldtimera, starih građevina, salse, ruma i cigara. Mnogo toga se promenilo, a najviše u proteklih par godina. Moj cilj je uvek bio jednostavan – probati što više novih cigara koje nisam pre toga probao, ali, u skladu sa svojim sklonostima, naravno, da sam primetio i kako je evoluirala pre svega gastronomija.
Havanu treba doživeti
Za sve ove godine samo sam jednom obišao plaže u Varaderu i posetio gradove poput Trinidada, Santa Clare i još nekih provincija. Sve je to bilo lepo i zanimljivo: plaže, golf teren u Varaderu i sve to zajedno je zaista odličan doživljaj, ali za mene je Havana grad koji treba doživeti bar jednom u životu.
Kada se tamo nađete, kao da ste nekom čudnom vremenskom kapsulom prošli kroz vreme i suočavate se sa tradicionalnim duhom Havane još iz doba revolucije. Videćete jedan pored drugog parkiran oldtimer i novi BMW. Jedni pored drugih šetaju ’drugovi’ revolucionari u svojim svečanim odelima i klinci koji su se već ’urbano’ uniformisali po ugledu na latin MTV zvezde. Pored oronule kuće stare više od sto godina nalazi se moderan hotel sagrađen od stakla i armiranog betona. I sve to nekako spontano diše jedno sa drugim.
Pogled u Ameriku
Posebna atrakcija za sve turiste je Malecon, zid koji štiti Havanu od udara talasa okeana. Taj zid je zapravo okupljalište mladih koji sa njega gledaju u pravcu Floride i Amerike. Na samo 90 milja od toga zida nalazi se zemlja za koju naivni misle da je ostvarenje snova, a ne znaju da ta zemlja nikada nikom osim sebi nije činila dobro. Licemeri im najviše zagorčavaju život svojim decenijskim sankcijama, a svojim stanovnicima više ne brane posetu Kubi, ili ne rade to baš tako strogo kao nekad.
Ali taj Malecon je mnogo vise od osmatračnice, on je već dugo mesto susreta raznih generacija. Tu ćete naći klince koji sa svojih mobilnih telefona slušaju hip-hop, dok drugi uz gitaru pevaju poznate standarde salse i bolero, a tu su i parovi koji prosto tu sede i uz zvuke okeana maštaju o budućnosti i nekom boljem svetu.
Kuhinjske čarolije
Gastronomska scena u Havani je u doživela opštu ekspanziju – neki Kubanci su putovali po svetu i doneli sa sobom nove ideje. Više nije dovoljno samo jesti sveže plodove mora i svežu ribu koja gotovo da nema premca u svetu, počele su da se dešavaju male kuhinjske čarolije. Kombinacije začina i namirnica su postale sve smelije, neke već odavno poznate u svetu, a ovde noviteti. Smeliji su kombinovali tradicionalnu kreolsku kuhinju sa poznatim standardima i počelo je da se dešava nešto novo. Čak i suši restoran u jednom od hotela zaslužuje poštovanje.
Do pre nekoliko godina je pored najpoznatijeg La Guarida, postojalo samo nekoliko privatnih restorana. Danas se gotovo svake nedelje otvori po jedan novi. Sećam se kada je pre nekoliko godina otvoren restoran La Fontana, jedno bojažljivo adaptirano dvorištance sa malom fontanom, gde je bilo i neke simpatične hrane. Danas je to veliki restoran, sa velikom baštom i sopstvenim wine barom. OK, nije baš neka ponuda vina, ali ipak je to veliki pomak.
Barovi i koktel barovi takođe doživljavaju svoju renesansu. Pored onih već svetski dobro poznatih, kao sto je La Bodeguita del Medio, gde je Hemingvej iz dana u dan ispijao svoj mojito, obnovljen je i jedan istorijski bar: Sloppy Joe’s. Ovaj bar, koji je pre revolucije bio poznat po najdužem baru u ovom delu sveta, bio je zatvoren gotovo 50 godina. Posle požara 1960. zatvoren je i tek prošle godine ponovo otvoren na radost mnogih ljubitelja dobrih koktela i očuvanja istorijskog duha stare Havane.
Tekst je u celosti preuzet iz BIZLife magazina
Foto: Jelena Vemić, Zdravko Brkić
