Osam osnovnih grešaka koje prave govornici
Najbolji način da se izgubi pažnja publike tokom prezentacije je greška u prvom minutu, a upravo u tom prvom minutu većina ljudi, pod uticajem treme, izgovori nešto što nije trebalo. Boris Veldhuijzen van Zanten, osnivač The Next Web sajta koji se pretežno bavi poslovnim temama, sastavio je listu uobičajenih govorničkih grešaka, a prenosi je društvena mreža LinkedIn.
1. Oprostite mi, veoma sam umoran
U proseku jedna od pet prezentacija počinje nekakvim izgovorom govornika, da li je umoran od puta ili je tek juče pozvan da govori na prezentaciji. Sve u svemu, ovakvi izgovori publiku zapravo ne interesuju. Interesuje je ono što govornik ima da kaže o temi zbog koje je pozvan i ako nije sposoban, zbog umora ili nekog drugog razloga, da održi prezentaciju, najbolje bi bilo da otkaže gostovanje.
2. O tome ćemo malo kasnije
Ukoliko neko iz publike podigne ruku u želji da postavi pitanje, iako je vreme za pitanja uglavnom predviđeno na kraju prezentacije, govornik bi trebalo da odmah odgovori na pitanje, te ohrabri ostale da na ovaj način učestvuju u prezentaciji. Jer interaktivna publika koja je zaista zainteresovana za ono o čemu se govori je retkost i govornik bi trebalo da je oberučke prigrli.
3. Možete li da me čujete? Da, možete
Veliki broj ljudi ovim rečima započinje prezentaciju, lupne mikrofon tri puta i proveri da li je ljudi pozadi čuju. Potpuno nepotrebno, budući da postoje ljudi koji pre prezentacije provere ozvučenje i pobrinu se da se prezentacija čuje u celoj prostoriji. Ukoliko se ispostavi da zvuk ipak ne radi kako treba, najbolje je diskretno se obratiti moderatoru, kako bi rešio problem. U svakom slučaju, bolje je isprva pretpostaviti da zvuk odlično radi dok se suprotno ne pokaže.
4. Možete li da pročitate ovo?
Uobičajeno pravilo je da veličina fonta slova na slajdovima treba da bude duplo veći broj od prosečnog broja godina publike. Dakle ukoliko je očekivana publika prosečne starosti 40 godina, font na slajdovima treba da bude 80.
5. Dozvolite da vam ovo pročitam naglas
Na slajdovima ne sme da bude previše teksta, otuda veličina fonta iz prethodnog pasusa. Ukoliko na slajdu ima više od četiri reči, ljudi počinju da čitaju slajd i prestaju da slušaju govornika. Ukoliko je neophodno staviti više od četiri reči, umesto da govornik pročita šta na slajdu piše, bolje je da ostavi vreme publici, u kome neće govoriti, da ga sama pročita.
6. Molim vas isključite telefone
Prošlo je vreme kada je bilo u redu opomenuti publiku da isključi telefone. Danas ljudi ’tvituju’ uz pomoć svojih telefon sve zanimljivosti koje čuju na prezentaciji, ili proveravaju Facebook nalog ukoliko je prezentacija dosadna. Na govorniku je da drži pažnju publike, ne da je zahteva.
7. Nema potrebe da išta zapisujete, prezentacija će biti dostupna online
Postaviti prezentaciju online je odlična stvar, ali ljudi često zapisuju ono što tokom prezentacije čuju, kako bi lakše zapamtili o čemu se govorilo. Takođe, često se desi da ono što govornik kaže mimo zvanične prezentacije, bude još interesantnije i inspirativnije.
8. Biću kratak
Ovo je obećanje koje gotovo niko ne ispuni, iako mnoge prezentacije počinju upravo ovim rečima. Publiku zapravo ne interesuje koliko vremena će govornik pričati, više je zainteresovana za ono o čemu će govornik pričati.
