Da li ste bezbedni od sajber kriminala?

Nedavno istraživanje Nacionalnog biroa za statistiku Velike Britanije pokazalo je da čak 6,7 miliona odraslih Britanaca nikada nije koristilo internet. „Činjenica da 6,7 miliona ljudi ne koristi internet ne znači i da su ti ljudi zaštićeni od sajber kriminala i prevara koje omogućava internet“ tvrdi partner u britanskom ogranku revizorske kuće KPMG Steven Bonner. Po njegovim rečima, činjenica da nismo na internetu nikako nas ne štiti od rizika koje internet donosi.

Naši podaci se svakako već nalaze pohranjeni na više mesta po mreži, bilo da se radi o informacijama koje čuvaju na primer razne finansijske institucije (banke, osiguravajuća društva i sl) ili državni organi. Svi oni mogu u svakom trenutku biti meta interenet kriminalaca i poslužiti za ovaj ili onaj oblik prevara na internetu, znali mi za njih ili ne. Posebno podložni ovakvim zloupotrebama jesu starije osobe kojima često fale i najosnovnije informacije o načinu funkcionisanja globalne mreže i koji i ne pretpostavljaju kako mogu postati mete.

„Povećanoj bezbednosti građana bi značajno pomoglo ukoliko oni bi na primer znali ko sve čuva njihove podatke na mreži, kako su oni zaštićeni i na koji sve način mogu smanjiti i voditi računa o svojoj i bezbednosti svoje imovine, bez obzira da li su ili nisu aktivni na Internetu“ kaže Bonner. Za njega najvažniju ulogu u ovom procesu imaju upravo kompanije koje koriste naše podatke i koje bi mogle značajno da doprinesu smanjenju rizika po građane.

Ubrzana digitalizacija sve većeg broja usluga, trend aktuelan i u Srbiji, dovešće građane, hteli oni to ili ne, u priliku da koriste servise o kojima malo znaju. Kako o njima malo znaju logično je da građani ne umeju čak ni da pretpostave koje rizike ovakvi servisi mogu nositi sa sobom. Jedan od ovih rizika jeste svakako i krađa identiteta. Ona čestno nije sama sebi cilj i samo je prvi korak u nanošenju znatno veće materijane ili štete po reputaciju pokradenog pojedinca.

„Mesta za paniku nema, što ne znači da ne treba biti oprezan i ponašati se odgovorno, odnosno raspitati se kod državnih organa ili npr. banka ili osiguravajućih društava ili on lajn prodavnica na koji vas način, kao građane, štite. Neophodno je i da građani ne budu lažno uljuljkani u ideju da im se ništa loše ne može desiti samo zbog toga što oni nisu aktivni na internetu. Jer, zamislite da jednog dana saznate da „imate“ profil, recimo na Fejsbuku, preko kojeg se zalažete za ovakve ili onakve stavove. Činjenica da nikada niste bili na internetu u ovakvim situacijama samo je omogućila da vas lažni profil duže ostane kredibilan.“ kaže Nebojša Janković iz beogradskog Odeljenja za IT savetovanje u KPMG.

Janković kaže i da je otvaranje lažnih profila tek jedan od naivnijih scenarija o kojima, kao o relativno novim oblicima sajber kriminala, kao odgovorni građani moramo biti svesni:

„Potpuno druga priča je upad u bazu podataka, na primer, banke preko koje se prima penzija i upotreba tih podataka u cilju pribavljanja recimo materijalne koristi. Zbog toga je neophono preduzeti najmanje dva koraka. Pored modernih sistema zaštite u organizacijama, državnim ili privatnim, koje preko interneta legalno prikupljaju podatke o građanima, neophodno je razviti i negovati kulturu bezbednost koja mora uključivati informisanje građana o svim rizicima. Samo ovako možemo smanjiti mogućnost zloupotreba.“

Situacija u Srbiji

U Srbiji u kojoj tek 2,4 miliona građana koristi Internet svakog dana, ovaj problem ima jednu drugačiju težinu, posebno ako se zna da kao društvo spadamo u najaktivnije korisnike društvenih mreža u svetu, te da beležimo stalan rast kako u broju računara, tako i u broju internet priključaka. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je tokom 2013. godine broj internet priključaka porastao za 8,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, te da svoj izlaz na globalnu mrežu poseduje skoro 56 odsto domaćinstava. Ako uz ove podatke, znamo da konstantno raste i broj usluga koje se nude „preko interneta“ onda se i pitanje bezbednosti nameće kao jedino logično.

Ono što bi moglo pomoći građanima i pružiti im nivo zaštite koje zaslužuju je aktivno unapređivanje kvaliteta usluga, kako kod državnih institucija tako i širom privatnog sektora. Ovo se odnosi na podatake o ličnosti ali i na sve druge poverljive informacije. Druga strana ove medalje je pomoć građanima da razumeju rizike i prihvate model odgovornog ponašanja kako na internetu, tako i u momentu kada se koriste  Imajući u vidu sve više novih usluga koje se pružaju građanima elektronskim putem (elektronsko i mobilno bankarstvo, digitalni potpis i sertifikat, elektronska trgovina, te raznoliki drugi web servisi) čini se da je ne samo poželjno nego i neophodno.

Kako kompanije i državne institucije mogu štiti građane?

•             Uspostavljanjem sitema za rano identifikovanje i otklanjanje rizika koji se javljaju usled primene informacionih sistema;

•             Unapređivanjem kvaliteta unutrašnje kontrole kako bi svoje poslovanje uskladili sa zakonodavstvom,

•             Investiranjem u aktvinosti koje za cilj imaju povećanje svesti i razumevanja građana o ključnim aspektima bezbednosti elektronskih servisa;

•             Popularizacijom korišćenja informacionih sistema, kako kod građana tako i kod državnih organa;

•             Investiranjem u sisteme za smanjenje rizika od prevare, lažnog predstavljanja i “curenja” poverljivih informacija;

•             Pravovremenim prilagođavanjem novim relevantnim standardima i zakonskoj regulativi;

•             Konstantnim testiranjem, kontrolom i revizijom postojećih informacionih sistema i povezanih procesa;

•             Upotrebnom i razvojem metodologija, politika i procedura kojima se osigurava maksimalan nivo poverljivosti, zaštite integriteta i zaštite pohranjenih informacija korisnika.