Sve manje novca za medije
U Srbiji se situacija u oblasti elektronskih medija ubrzano menja, ali usled povećanja broja emitera, novac koji im je dostupan ostaje isti.
Ponuda na srpskom medijskom tržištu je ogromna. Kablovski operateri već su prisutni u više od 60 odsto domaćinstava.
Trenutno nacionalnu frekvenciju, pored javnog servisa, imaju još četiri televizije, a RRA uskoro treba da odluči i dodeljivanju još jedne, dok će se procesom digitalizacije broj učesnika na medijskoj sceni još uvećati.
Sredstva koja su 2006. godine bila dostupna televizijama, iznosila su 67 miliona evra. Istraživanja iz 2012. godine, pokazuju da je taj iznos porastao na 97 miliona evra.
Međutim, u tom periodu višestruko je porastao i broj učesnika na medijskoj sceni, a raspoloživi novac ostajao je isti, čak se od 2009. godine, posle ekspanzije smanjio, kaže Srđan Bogosavljević iz Strategic marketinga.
Da li će se desiti kao na tržištu štampanih medija, da će "početi da se dave", da nestaju, jedni, ako su bolji i bolje prilagođeni tržištu preuzimaju zaradu. Novca nema dovoljno za finansiranje ovoliko kvalitetnih programa, ocenjuje on.
Ako se novac koji je dostupan medijima podeli sa ukupnim brojem zaposlenih, dobije se prilično sumorna slika srpskog medijskog tržišta.
Dobijete podatak da je mesečno raposloživo oko 1.300 evra po zaposlenom u medijima. Iz istih para treba da se plate porezi plate troškovi produkcije štampe, licence, programi…
To deluje dosta tužno i ide u prilog tezi da neko mora još da dodaje novca, navodi Bogosavljević i ukazuje da bi taj novac mogao da stigne iz kredita koji se kasnije obično i ne plaćaju ili od neizmirenog poreza, a postoji mogućnost i da se potrebna sredstva dodaju iz drugih delatnosti.
