Pasoš za srpsku šljivovicu

Novi Zakon o jakim alkoholnim pićima trebalo bi da omogući rakiji iz Srbije da dobije „pasoš“, odnosno nacionalnu oznaku geografskog porekla, koja „otvara vrata“ zaštiti porekla u Evropskoj uniji.

Novi Zakon bi trebalo da pripremi Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa udruženjima proizvođača rakije, kao i sa Ministarstvom finansija.

Zakon je, kako objašnjava predsednik Udruženja proizvođača prirodnih rakija „Srpska rakija“ Ivan Urošević, trebalo da bude donet do kraja prošle godine, ali, izvesnije je da će biti usvojen do kraja ove godine.

U korist nama proizvođačima ide i stav EU, koji su od Srbije zatražili izmenu zakona, ali, ostavili su nam dovoljno „široke“ okvire, da uklopimo osobenosti domaće proizvodnje, navodi Urošević.

Nama je, naime, između ostalog, ostavljeno da definišmo „tehnički fajl“ odnosno, sve faze u proizvodnji rakije, prilikom zaštite porekla.

Mi već sad privodimo kraju rad na takvim fajlovima za nekoliko vrsta rakija, tako da ćemo novi zakon dočekati spremni za zaštitu niza rakija sa prefiksom „srpska“. Prva će, naravno, biti šljivovica, a tu će biti i travarica, klekovača…

Urošević, međutim, napominje, kako je aktuelni zakon, koji se primenjuje od 2009. godine, stvorio mnogo problema, i bukvalno je otvorio put „sivoj ekonomiji“ u proizvodnji rakije.

I zbog toga nas raduje najava njegove izmene, tim pre što smo mi, pravi, registrovani proizvođači i zbog toga izuzetno zainteresovani da se zakon što pre promeni, kaže Urošević.

Aktuelni zakon, naime, predvideo je da se kao proizvođač rakije može registrovati samo pravno lice i to je dovelo do toga da veliki broj proizvođača, jednostavno, zbog nelojalne konkurencije, izađe iz posla.

Registrovani proizvođači u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona litara rakije, od čega samo u Rasinskom i Šumadijskom okrugu od osam do devet miliona litara. Najzastupljenija je popularna šljivovica, a od ukupno proizvedene šljive, oko 75 odsto šljive se upotrebi za rakiju.

Foto: Beta