Članstvo u EU donosi veće cene nekretnina
Tržište nekretnina u Srbiji, i pored aktuelne krize, u narednim godinama bi moglo da bude najisplativije za ulaganje, sudeći po iskustvu zemalja koje su proteklih decenija bile u procesu pridruživanja i postale članice Evropske unije.
Statistički podaci uglednih evropskih finansijskih institucija pokazuju da proces pridruživanja Evropskoj uniji neminovno dovodi do povećanja cene kvadrata, pa se tako u narednim godinama mogu očekivati značajnija pomeranja i na domaćem tržištu nekretnina.
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku i Privredne komore Srbije, govore u prilog tvrdnji da su cene nekretnina u Srbiji, i posebno u Beogradu, na najnižem nivou još od devedesetih godina prošlog veka. Samo u prošloj godini cene su pale za oko pet odsto, a prema nekim pokazateljima čak i do 15 odsto.
Šta srpsko tržište kapitala može da očekuje u narednim godinama, koje će biti posvećene procesu pridruživanja i dobijanju punopravnog članstva u EU, najbolje ilustruju podaci Evropskog biroa za statistiku (Eurostat). Cene nekretnina konstantno su rasle u zemljama centralne i jugoistočne Evrope, koje su prošle kroz proces pridruživanja Eu i postale punopravni članovi, zaključila je Katharina Steiner iz Odelenja za istraživanje inostranih tržišta Austrijske nacionalne banke. Taj rast, prema njenoj analizi, izazvan je prilivom stranih investicija, povećanjem prihoda građana i dostupnijim kreditima za kupovinu nekretnina.
Kretanje na tržištu nekretnina, uoči i u prvim godinama pridruženja EU, posebno je bilo interesantno za Hrvatsku, pa se Ekonomski institut u Zagrebu u posebnoj studiji pozabavio ovom temom. Viši naučni saradnik ovog Instituta Željko Lovrinčević je ustanovio da su sve zemlje nove članice EU nakon ulaska u Uniju zabeležile povećanje cena nekretnina, i to u proseku za 25,7 odsto na nacionalnom novou i 26,9 odsto u glavnim gradovima.
"Najdramatičnije povećanje, veće od 40 odsto, 2005. godine u novim zemljama članicama EU zabeleženo je u glavnim gradovima Poljske i Letonije, a na nacionalnom nivou su cene u godini ulaska u EU najviše povećane u Estoniji i u Poljskoj (28,9 odsto i 34,7 odsto)", naveo je Lovrinčević.
Načelnik sektora za makroekonomiju banke za međunarodna poravnanja iz Bazela (BIS) Dubravko Mihaljek analizirao je kretanja na tržištu nekretnina u jugoistočnoj Evropi i zaključio da se vrednost nekretnina i zemljišta u područjima koja privlače potencijalne kupce povećala čak i pre najezde stranih kupaca nekretnina.
I Dušan Mramor sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani predviđa da će, i pored svih izazova svetske ekonomske krize, države jugoistočne Evrope u budućnosti najverovatnije ponuditi natprosečan rast u odnosu na razvijene države.
