Jedan dan britkog uma: Kako se postaje zdrav, bogat i mudar?
Jedan od britkijih i neobičnijih ljudskih umova, ponos američke nacije i političar za primer bio je svedok 18. veka. Kada se navodi čime se sve bavio, traži se duži papir jer je Benjamin Franklin bio i štampar i električar i političar i filozof i inovator i humorista i pisac i crtač i muzičar i vojnik i ambasador i otac i deda i prodavac knjiga i naučnik i čini se da mu je dan trajao više od 24 sata. Po rečima njegovog biografa Carla Van Dorena, u knjige je upisan kao pronalazač gromobrana, bifokalnih naočara, Franklinove peći, mašine za umnožavanje, otkrio je tok i karakteristike Golfske struje, prvi je uveo ulično osvetljenje i reorganizovao poštanski sistem, a pisao je i naučne radove o elektricitetu. Benjamin Franklin je osnovao i prvu javnu biblioteku u Americi i Akademiju koja je prerasla u Univerzitet Pensilvania. Jedan je od tvoraca američkog ustava i Deklaracije o nezavisnosti. Mnogo je toga korisnog ostavio iza sebe i biografi često ističu da je svaki svoj dan korisitio do maksimuma, pa mu se čak i pripisuje izreka ’Vreme je novac’.
Često je razmišljao o životu i produktivnosti i zapisivao je principe po kojima se treba voditi:
Uspavana lisica neće uhvatiti kokošku.
Izgubljeno vreme se nikad ne može povratiti.
Lenjost je toliko spora da je siromaštvo lako pretekne.
Rani odlazak na spavanje i rano ustajanje čoveka čini zdravim, bogatim i mudrim.
Nema dobitka bez bola.
Marljivost je majka sreće.
Stidite se ako sebe uhvatite da ste besposleni.
Ne dozvolite da Sunce pogleda na vas i kaže:“To je on, neslavan i sraman!“.
Život sa uživanjem i lenjost su dve različite stvari.
A vredi pogledati i raspored obaveza u jednom sasvim običnom danu Benjamina Franklina uz preporuku da obratite pažnju na levu kolonu i dva pitanja…
