Novosađani sve više `kopaju` bitcoine
Jedan Novosađanin skupio je 1.800 bitcoina, koji vrede oko 1,5 miliona evra, a za ovaj "poduhvat" je kupio čak 30 računara i to sa vrlo jakim performansama. Sve više Novosađana “kopa zlato” na internetu i zarađuje virtuelni novac.
Ova vrsta “rudarstva” postala je toliko popularna da sugrađani kupuju i po nekoliko računara kako bi sakupili što više virtuelnog novca, pišu "24 sata".
Pošto je potrošnja struje velika, jer računar neprekidno radi, a procesor košta oko 300 evra, udružili smo se nas osmorica i kupili osam računara, koje smo umrežili i naizmenično svakoga dana drugi računar “kopa” bitcoine, kaže Novosađanin, programer po struci, koji nije želeo da mu se navodi ime i prezime, kako “ne bi provocirao hakere u gradu”.
Koliko je kupovina virtuelnog novca uzela maha potvrđuje i činjenica da je jedan Novosađanin kupio čak 30 računara, koji “kopaju zlato” na internetu. Za nekoliko meseci prikupio je 1.800 bitkoina, koji vrede oko million i po evra, kaže sagovornik 24 sata.
Da Novi Sad prednjači u upotrebi bitcoina, potvrđuje i podatak da je školarinu u novosadskoj E-gimnaziji moguće platiti upravo tom virtuelnom valutom.
"S obzirom na to da je nastava u našoj školi bazirana na informacionim tehnologijama, a ovakav način prikupljanja novca sve je popularniji među našim učenicima, odlučili smo da im ponudimo i mogućnost plaćanja digitalnim novcem", kaže direktor E-gimnazije Nebojša Jovanović.
Za prikupljanje virtuelnog novca neophodan je jak računar, a budite spremni i na daleko veći račun za struju. Računar bi, pored ostalog, trebalo da ima napajanje od bar 1.000 vati i dobro hlađenje, a takav košta oko 4.000 evra.
S njim, zarada bi bila od 50 do 100 dolara mesečno. Pri tom, neophodno je da imate dovoljno brz internet, a na računaru, koji traži bitcoine, nije moguće otvarati nijedan drugi program, objasnio je Jovanović.
Bitcoin se koristi za plaćanja na netu, ali se može menjati i za klasične valute, a nastaje "rudarenjem“, procesom kojim se deo snage procesora računara pozajmljuje sistemu, a on rešavanjem matematičkih operacija verifikuje transakcije u virtuelnoj valuti.
Algoritam za proizvodnju napravljen je tako da u svakom trenutku ubacuje u opticaj određenu količinu bitcoina koja se deli na sve koji u tom trenutku “rudare”. Što je više "rudara“, teže se dolazi do virtuelne valute.
