Srbija posle 1.januara: Liberalizacija donosi veću ponudu i niže cene
Carine na uvoz industrijskih i većinu poljoprivrednih proizvoda iz EU biće ukinute od 1. januara, što će, kako ocenjuju stručnjaci, doprineti većoj ponudi i nižim cenama.
Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović izjavila je Tanjugu da će prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, od početka 2014. godine gotovo svi prozvodi u međusobnoj razmeni biti bez carine, osim nekih poljoprivrednih i prehrambenih.
Do ulaska u EU neće više biti izmena carinskih stopa.
Todorović je objasnila da su među industrijskim proizvodima, na koje se više neće primenjivati carina – motorna vozila, traktori, gume, prozori, vrata i kožna galanterija. Na neke od poljoprivrednih proizvoda – kao što su ćureće i kozje meso, jaja, dinje, lubenice, breskve, kajsije, margarin, luk, šargarepa, pržena kafa – u potpunosti će biti ukinuta carina.Najosetljiviji poljoprivredni proizvodi zadžavaju zaštitnu carinu do ulaska u EU, a u tu grupu spadaju skoro sve vrste mesa, duvan, sećer, suncokretovo ulje, rekla je Todorović.
Ideja liberalizacije je, dodala je, da se zadrže carine na najosetljivije proizvode, kako bi bilo dovoljno vremena da se ta prozvodnja prilagodi uslovima u EU.
"U slučaju da dođe do naglo povećanog uvoza nekog proizvoda, koji može da prouzrokuje štetu za domaće proizvođače, postoji zaštitni mehanizam prema sporazumu. Pogođena industrija može da se obrati državi i traži povećanje carine kako bi se šteta nadoknadila", rekla je Todorović.
Ne očekuje se da će doći do udara na industriju, već da će se čak smanjiti cene nekih proizvoda.
"S obzirom da imamo konstantni suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU – oko 400 miliona evra – mislimo da neće doći do problema, već do smanjenja cena određenih proizvoda", objasnila je Todorović.
Kako je rekla, potrošačima će biti ponuđen širi asortiman proizvoda, tako da je najbolje da tržište pokaže koji su proizvodi najinteresantniji.
U Ministarstvu poljoprivrede Tanjugu je rečeno da će ovako visok nivo liberalizacije, koliko god postepeno primenjivan, uticati i na obim i na strukturu poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, ali da je sigurno da će biti više koristi nego gubitaka. U Ministarstvu napominju da je 2013. bila je poslednja godina liberalizacije trgovine za prerađene poljoprivredne proizvode, i opet je za prvih devet meseci ostvaren pozitivan saldo u ukupnoj razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU, u vrednosti od 300 miliona evra.
S druge strane, EU je Srbiji omogućila bescarinski pristup svom tržištu za poljoprivredno-prehrambene proizvode još od kraja 2000. godine, što znači da naši privrednici već 13 godina uživaju povlašćen tretman na tom velikom tržištu. "Imajući u vidu da pristupanje EU za naš agrar predstavlja veoma važan proces, u prethodnom periodu rađene su određene analize tokova trgovine poljoprivrednim proizvodima", kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Analize su pokazale da sektori nisu ugroženi, da nije došlo do prekomernog uvoza ni jednog od osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, niti je bilo tržišnih poremećaja izazvanih prekomernim uvozom iz EU, kao i da nam je izvoz u stalnom porastu – kako osnovih poljoprivrednih proizvoda tako i prerađenih agrarnih proizvoda.
Na osnovu S SP-a, liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda asimetrična je u korist Srbije, jer je nepromenjena carinska zaštita za "najosetljivije“ proizvode naše zemlje, naglasili su u Ministarstvu poljoprivrede.
Tako su za rafinisani beli šećer, suncokretovo ulje i cigarete zadržane carine koje su u primeni tokom celog tranzicionog perioda, odnosno do ulaska Srbije u EU, dok se za ostale "osetljive“ proizvode, zadržava određen nivo uvozne zaštite i nakon isteka tranzicionog perioda.
U te proizvode, između ostalog, spadaju određene kategorije goveda, svinja i jagnjad za klanje, sve vrste mesa, mlečni proizvodi, klanični proizvodi, krompir, paradajz i drugo sveže i smrznuto povrće, grožđe, jabuke, šljive, višnje, pšenica i pšenično brašno.
Tu spadaju i semenski i merkantilani kukuruz, kukuruzno brašno i prekrupa od brašna: suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano voće i povrće, sokovi od paradajza, od grožđa, jabuka, krušaka i višanja, sirće, duvan, etil alkohol, voćne rakije.
