Srpske banke gledaju ka istoku
Gotovo sve domaće banke su na prodaju, ali se investitori u bankarski sektor očekuju sa Istoka, iz Turske odakle postoji interesovanje za Čačansku banku i iz Emirata koji bi, međutim, da samostalno započnu poslovanje.
Zbog finansijske krize teško se nalaze kupci. I u Evropi, banke pokušavaju da opstanu na sve načine, a najčešće spajanjem. Interesovanje za naše tržište je malo, jer i trenutno prisutne strane banke sve teže posluju.
Čačanska banka je svoje akcije iznela na prodaju, a kao potencijalni kupci se pominju banka iz Turske, kao najozbiljniji kandidat, kao i neke evropske grupe.
Čačanska banka je dobra regionalna banka, u kojoj udeo od 29,99 odsto ima Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i međunarodna finansijska organizacija IFC ogranak Svetske banke od 19,98 odsto. Država ima učešće od 28,48 odsto.
Ipak, novog vlasnika biraće EBRD, jer je ova institucija poznata po tome što dođe u određenu banku, uloži, a zatim je dobro proda.
Velika banka iz Emirata sa gotovo 70 ogranaka je već trebalo da dođe na naše tržište, ali su se razgovori odužili. Ona ne želi da kupi nijednu našu banku, već da samostalno započne poslovanje.
Vode se razgovori, idu u dobrom pravcu. Očekivali smo da posao tokom leta privedemo kraju, ali bankari iz Emirata žele da sa svih strana sagledaju ulazak na naše tržište, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Upravo zbog odlaganja početka rada ove arapske banke, manje su strane investicije. Očekivali smo oko milijardu, a biće 700 miliona evra.
Od šest domaćih banaka, najveće su Komercijalna banka i Poštanska štedionica. Za prodaju Komercijalne postoji moratorijum do 2015. godine, ali ako se nađe pogodan kupac, to se lako može raskinuti.
Jedino Poštanska štedionica, koja je preuzela tri propale domaće banke zbog svoje specifičnosti klijentele (penzioneri i socijala) neće biti ponuđena na prodaju, već će je država dokapitalizovati.
Srpsko tržište je dosad bila meka za bankare. Sa kamatnim stopama na kredite koje su najveće u Evropi svi bi lako profitirali da kriza nije urušila standard građana i dovela nenaplative kredite na nivo od 3,5 milijardi evra, a nezvanično i na celih pet milijardi ili četvrtinom svih odobrenih zajmova.
