Porez na imovinu izbegava 640 hiljada ljudi
Za svaku petu nekretninu u Srbiji vlasnici ne plaćaju porez na imovinu, a prema evidenciji čak 640.000 vlasnika kuća i stanova ne izmiruje dažbine prema državi.
Ako se zna da je po poslednjem popisu u našoj zemlji evidentirano 3,2 miliona stambenih jedinica, proizilazi da obaveze prema državi ne izmiruje oko 640.000 građana.
U glavnom gradu oko 10 odsto vlasnika nije prijavilo porez, u Novom Sadu registrovano je ukupno oko 200.000 obveznika, a u Nišu porez na imovinu do sada je plaćalo 88.000 vlasnika, što je za oko 12.000 manje od, na primer, brojila za struju.
Beogradska Uprava javnih prihoda od letos ažurira spiskove poreskih obveznika. Na udaru su nelegalno izgrađeni objekti. Pomoć je stigla i iz evidencije objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju.
Tako su građani od Uprave dobijali dopise da moraju da plate poreze i retroaktivno za tri prethodne godine, što je za kuću od oko 100 kvadrata iznosilo oko 26.000 dinara.
Nova rešenja o porezu na imovinu Beograđanima će stizati tek posle 1. marta iduće godine. Grad je podeljen u 13 zona, sa preciziranom cenom kvadrata, što menja osnovicu za obračun.
Zato će, bez obzira na to što je stopa nepromenjena – 0,4 odsto, većina građana dobijati veće račune, u zavisnosti od zone. Prema procenama, poskupljenje bi moglo da ide za neke lokacije i za 80 odsto.
Pročitajte i>>>Porez na imovinu veći od 20 pa i do 170 odsto
Novi Sad je podeljen na pet zona, ali ni u jednoj od njih rast poreza neće biti veći od 20 odsto, a u nekim delovima grada biće i manji, ponegde čak i do 30 odsto. Drastičniji rast poreza na imovinu u Novom Sadu je izbegnut i smanjivanjem osnovice za njegov obračun.
Vlasnici stanova u Kragujevcu od naredne godine porez će plaćati skuplje do 70 odsto, takođe zavisno od zone u kojoj se stan nalazi, a porez na kuće će neznatno poskupeti.
Obveznici u Nišu za izmirenje poreza na imovinu, od 1. januara nastupajuće godine biće razvrstani u osam zona. Najveće povećanje u proseku za 20 do 30 odsto biće u prvoj i drugoj zoni. Novim načinom obračuna poreza, u gradski budžet trebalo bi da se slije dodatnih 50 miliona dinara.
Najskuplji kvadrat u prestonici je u prvoj ekstrazoni, za stan je procenjen na 203.000, a za kuću na 210.000 dinara. Reč je o Dedinju i delovima Košutnjaka. Najmanje uvećanje poreza biće u osmoj zoni, gde kvadrat košta od 30 do 35 hiljada dinara, poput Lepušnice, Besnog Foka i delovi prigradskih opština.
